Botanička bašta u Beogradu slavi 130 godina postojanja. Inicijativu za osnivanje dao je Josif Pančić, a podržao kralj Milan Obrenović tako što je poklonio svoj voćnjak i vinograd
Za jedne je zeleno zdanje, za druge oaza mira i tišine, ima i onih koji je nazivaju najvećim plućima Beograda. Kako god da je zovu, jedna je i jedinstvena: Botanička bašta "Jevremovac".Biolog Mira Fiškalović, pomoćnik upravnika i stručni saradnik za otvoreni prostor, u jedno letnje jutro pokazala nam je kompletnu Botaničku baštu. Oni koji je održavaju već su uveliko bili na svojim radnim mestima.
Neko bi rekao, lep posao: zalivaš raznovrsno cveće, kosiš travu, uklanjaš odlomljene grane. U neku ruku jeste, ali je i odgovoran. Jer, ovde se sve zna o svakoj biljci, a zadatak je da se one neguju i da traju.
Na čistim stazama srećemo mlade mame koje u kolicima šetaju svoje potomstvo. Gde će bolje nego ovde? Ovde se može videti 2.500 biljaka iz celog sveta.
Kraljev uslov
Ovaj prostor ima i bogatu prošlost.
Listamo odavno požutela dokumenta u kojima piše da je Botanička bašta osnovana 1889. Prvu ovakvu baštu Srbija je dobila 1874. angažovanjem čuvenog naučnika Josifa Pančića koji je putovao po svetu i video šta druge zemlje imaju. U Srbiju su se uveliko donosile raznovrsne biljke, pa kad je već tako zašto i mi ne bismo imali zanimljiv kutak. I, kad je sve izgledalo kao gotova stvar, 1888. su naišle velike poplave, pa je Botanička bašta, smeštena na Dorćolu, kraj Dunava, potpuno uništena.
Kao dobrotvor se tada pojavljuje kralj Milan Obrenović. Za novu Botaničku baštu ustupio je svoj voćnjak i vinograd pod uslovom da ponese naziv „Jevremovac” i da pripadne tadašnjoj Velikoj školi. Želeo je da se bašta zove po njegovom dedi Jevremu Obrenoviću, nekadašnjem srpskom prosvetitelju.
Tamo gde Botanička bašta opstaje 130 godina nekad je bila periferija Beograda. Docnije je glavni grad počeo naglo da se razvija i širi, a ona je ostala kao svojevrsna oaza u centru grada. Prostire se na 4,83 hektara. U neka davna vremena imala je oko 4.000 biljnih vrsta, ali je tada država više brinula o njoj. Ovde praktično znanje stiču studenti Biološkog fakulteta. Bolju priliku nisu mogli da imaju. Tu su im kabineti, tu mogu da uče, a kad požele da naučeno potvrde u praksi, staklena bašta, u kojoj su biljke sa svih kontinenata, uvek im je na raspolaganju.
"Negujemo i retke biljke, među kojima su i mesožderke. Kad posetiocima to kažemo, oni ustuknu, misleći da se hrane mesom. Ma, ne! Hrane se insektima kojima nema spasa kad ulete u njihovu klopku", objašnjava sagovornica Politike.
U krošnjama visokih stabala gnezde se ptice, pevaju slavuji, podalje grakću vrane. Ovo je carstvo biljaka i ptica, a spokoj će vas dočekati na svakom koraku.
"Pre skoro 120 godina staklena bašta je preneta iz Nemačke i montirana za šest meseci", pokazuje Mira unikatno zdanje. "Danas je arhitektonski dragulj Beograda. Trajala je, dakle, više od jednog veka, a onda smo je obnovili, tako da biljke imaju najbolje uslove za razvoj i opstanak."
Flora Dalekog istoka
Ogromno drvo divlje banane gotovo je udarilo u krov staklene bašte. Tu je i drvo kafe, pa lijane... Osećamo jak, izuzetno prijatan miris. Orhideje! Ne zna se koja je od koje lepša. Ko će sve upamtiti ostale biljne vrste. Lepo su negovane. Dok razgledamo, zaposleni ih zalivaju, uklanjajući nepotrebno lišće. U jednom delu imate utisak da ste u tropskoj kišnoj šumi.
Cer, jasen, bukva, hrast lužnjak je drveće koje opstaje u Botaničkoj bašti pre nego što je ona i otvorena. Zasađeno je i izraslo na zemljištu Jevrema Obrenovića, onda je za potrebe bašte raskrčena šuma, ali je ponešto sačuvano. Za ovaj prostor se tvrdi da je svojevrsni biosunđer grada jer biljke preuzimaju na sebe „odgovornost” da okolinu štite od buke, istovremeno upijajući prašinu, smog, izduvne gasove. Pluća su željna čistog vazduha, a telo bi mir, tišinu, spokoj. „Jevremovac” je odlično mesto da ispunite sve takve zahteve organizma.
Sekvoja, ginko, meksička palma, efedra, žbunasta biljka koja je neophodan sastojak u medicini za kapi za nos, sve to raste u „Jevremovcu”. Naš vodič priznaje da bi svi koji o njoj brinu voleli da imaju što više posetilaca, stranih, ali i domaćih. Za prihode se snalaze domaćinskim poslovanjem, pa čak i kad novca nemaju dovoljno to se u održavanju bašte ne oseća. Ima onih koji se ljute što se ulaz u baštu naplaćuje, a zaposleni se pitaju od čega bi se ona održavala kad bi se i to ukinulo? Treba, nažalost, priznati da Botaničku baštu nisu uopšte, ili nisu odavno, pohodili ni mnogi Beograđani. A, tu im je, na dohvat ruke, sva u zelenilu, sa biljkama iz celog sveta.
Japanski vrt
Japanski vrt je bašta u bašti, kolekcija dalekoistočne flore. Otvoren je 2004. po tradiciji staroj više od hiljadu godina. Autori vrta su profesori Vera i Mihailo Grbić, pejzažne arhitekte. Ovde je na jednom mestu dodir kamena, vode i biljaka, karakterističnih za Japan. Videćete drvene mostove, vodu koja nailazi na kaskade i neprekidno žubori, jezero sa lokvanjima. Voda u jezeru je prirodna i izvire sa dubine od 100 metara. Neka stabala u vrtu stara su i po pola veka. Na trenutak ćete se osećati kao da ste u Zemlji izlazećeg sunca. Zato, šetajte, zastanite, uživajte, opustite se u letnjoj učionici, razmišljajte. I, osluškujte tišinu.
"Iz Japanskog vrta imamo prelepe fotografije sa venčanja. To nam je posebno draga uspomena jer je ambijent nesvakidašnji", otkrili su nam, prilikom slučajnog susreta u prostranstvu bašte Beograđani Milica i Jovan Zdravković.
Kaktusi omiljeni
Kolekcija kaktusa ima oko 400 vrsta Toliko su lepi, zanimljivi da čovek poželi da ih satima pažljivo posmatra.
SPOMENIK PRIRODE
Kao vredno kulturno dobro, država je 1995. zaštitila Botaničku baštu i od tada je ona Spomenik prirode. Sa Institutom za botaniku, nastavna je jedinica Biološkog fakulteta. U 19. veku upravnici su bili Stevan Jakšić i Živojin Jurišić. Posebno se svi diče staklenom baštom koja se prostire na 500 kvadratnih metara, ima dva krila, spojenih centralnom kupolom, a kad je otvorena 1892. bila je među najlepšim na Balkanu.
Izvor: Politika
