Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Oko 53 godine je živeo na vrhu stuba: Da li znate ko je bio Sveti Alimpije?

Smatra se da je Alimpije na stubu proveo oko 53 godine.

 Freska na kojoj su prikazana tri velika stolpnika Izvor: Fine Art Images / Heritage Images / Profimedia

Srpska pravoslavna crkva 9. decembra po novom kalendaru (26. novembra po starom kalendaru) obeležava praznik posvećen Prepodobnom Alimpiju Stolpniku. 

Rođen je oko 522. godine u Andrijanopolju (Jedrene) u Paflagoniji. Prema predanju ovaj svetac je strogim postom i strpljenjem prevazišao brojne nedaće.

Možda će vas zanimati i:

Sveti Alimpije je od detinjstva bio posvećen bogu. Kao đakon je služio u crkvi u Andrijanopolju kod episkopa Teodora.

Iako omiljen, voleo je da se osami. Želeo je da živi u molitvi pa se povukao na jedno grčko groblje pored grada. Od ovog groblja su ljudi bežali jer se pričalo da se na njemu ljudima priviđao demon.

Alimpije je sklonio sa groblja sve paganske simbole i postavio krst, a onda je pronašao stub, na koji se smestio. Na tom stubu je na hladnoći i vrućini, u postu i molitvi, proveo veći deo života (prema hrišćanskom predanju oko 56 godine). Zbog toga je i nazvan Stolpnikom.

Ni podsmeh ljudi, ni iskušenja ga nisu omela. Posle nekog vremena, ljudi su počeli da ga poštuju i da dolaze kod njega da ih uteši ili isceli. Pored njegovog stuba najpre je podignuta crkva posvećena velikomučenici Efimiji, koja mu se navodno javila u snu, a potom su podignuta i dva manastira, jedan muški i jedan ženski. U ženskom manastiru živele su Alimpijeve majka i sestra Marija. On je sve vreme ostajao na svom stubu.

Sveti Alimpije je ustanovio tiptike, odnosno manastirske propise prema kojima prema kojima su se ponašali monasi i monahinje.

Po predanju, Sveti Alimpije je živeo 120 godina i upokojio se 640. godine u vreme cara Iraklija.

Četrnaest godina pred smrt, Alimpiju su obolele noge, tako da više nije mogao da stoji.

Od njegovih moštiju sačuvana je glava koja se danas nalazi u Kutlumuškom manastiru na Svetoj Gori.

Često je freskopisan u hramovima pravoslavne crkve, a jedna od najpoznatijih fresaka nalazi se u priprati Pećke patrijaršije. Smatra se jednim od tri velika stolpnika, pored Simeona Stolpnika i Danila Stolpnika.

Sveti Alimpije se predstavlja u asketskom, tj. pustinjačkom odelu kako sedi na svom stolpu.

Narodni običaji

Postoji verovanje da je ovaj svetitelj narod spasao od kuge, pa među vernicima postoji običaj da odu u crkvu rano kako bi cele godine bili zdravi.

Sveti Alimpije se smatra zaštitnikom stoke, pa se u narodu veruje da je danas nikako ne treba uprezati. Pored toga se izbegava kravlje meso. U istočnim krajevima Srbije na sto se ne iznosi teletina, kako bi u kući vladali napredak, sloga i mir.

Možda će vas zanimati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka