Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Istorija

"Most" između Rusije i SAD: Zašto je Helsinki po četvrti put izabran za mesto samita?

Autor Staša Miljković
Autor Staša Miljković

Po četvrti put će finska prestonica biti domaćin pregovora lidera dve najjače nuklearne sile, nastavljajući tako tradiciju ove zemlje kao neutralne teritorije na kojoj nekadašnji hladnoratovski neprijatelji nastoje da izglade nesuglasice.

 Izvor: Foto: Profimedia

Sledeći američko-sovjetski samit u Helsinkiju održan je u septembru 1990. na kome su učestvovali Džordž Buš Stariji i Mihail Gorbačov. Njihovi razgovori su bili isključivo usmereni na iračku invaziju Kuvajta.

Dve godine pre toga, Bušov prethodnik Ronald Regan svratio je u Helsinki na putu za samit u Moskvi sa Gorbačovom. Regan je iskoristio trodnevni boravak u finskoj prestonici da održi govor u kome je naglasio "da nema istinske međunarodne bezbednosti bez poštovanja ljudskih prava".

Poslednji američko-ruski samit na vrhu u Helsinkiju održan je 1997. godine, na kome su Bil Klinton i Boris Jeljcin razmatrali široki spektar pitanja, uključujući žestoko protivljenje Moskve širenju NATO-a na prostor bivšeg Sovjetskog Saveza.

Bil Klinton i Boris Jeljcin na dvodnevnom samitu u Helsinkiju 21. marta 1997. godine

Međutim, prema saopštenju Bele kuće, razgovori su rezultirali sporazumom "o važnosti dizajniranja kooperativnih odnosa između NATO-a i Rusije".

Dva meseca kasnije, Rusija i Severnoatlantska alijansa su potpisale istorijsku mapu puta poznatu kao "Osnivački akt NATO-Rusija". Međutim, ovaj dogovor je opterećen nepoverenjem i međusobnim optužbama za kršenje nakon ruske aneksije Krima 2014. godine i podrške separatistima u istočnoj Ukrajini.

Trampov i Putinov susret u Helsinkiju dolazi u trenutku kada su odnosi dve zemlje ozbiljno narušeni zbog mnoštva pitanja, među kojima su sukob u Ukrajini, ruska podrška sirijskom predsedniku Bašaru el Asadu i optužbe Vašingtona na račun Moskve za mešanje u američke predsedničke izbore 2016.

 Izvor: Profimedia/Shutterstock Foto: Reuter/Kevin Lamarque

Finska je postala članica Evropske unije nakon raspada SSSR. Nije ušla u NATO ali se priključila Partnerstvu za mir. Takođe, njene trupe učestvuju u mirovnim misijama Severnoatlantske alijanse.

Predsednik Finske Sauli Ninisto zadržao je kontakte sa Putinom uprkos tenzijama između Rusije i Zapada, a sreo se i sa Trampom u Beloj kući.

Istoričar Hanhimaki kaže da finski lideri "žele da vide svoju zemlju kao čvrsti deo Zapada iako nije članica NATO"-a.

On dodaje da postoji zabrinutost u Finskoj "da samit daje previše legitimiteta Rusiji i njenoj spoljnoj politici".

 Izvor: Profimedia/Shutterstock Foto: Reuter/Kevin Lamarque

Međutim, "prevagu ima činjenica…da je organizacija ovakvog skupa jedini način da se ojača međunarodna pozicija Finske", zaključuje Hanhimaki.

Drugi finski istoričar, Majander, smatra da "iz finske perspektive, veoma je dobro da još možemo biti mesto za gradnju mostova".

On ističe da Finska takođe ima interes da samit uspe. "Mi kao susedi Rusije, želimo popuštanje zategnutosti između Zapada i Istoka. Ako možemo da u tome pomognemo, to je dobro i za nas", zaključuje Majander.

Priredio: Dragan Štavljanin

Izvor: Slobodnaevropa.org

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka