Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

"Most" između Rusije i SAD: Zašto je Helsinki po četvrti put izabran za mesto samita?

Po četvrti put će finska prestonica biti domaćin pregovora lidera dve najjače nuklearne sile, nastavljajući tako tradiciju ove zemlje kao neutralne teritorije na kojoj nekadašnji hladnoratovski neprijatelji nastoje da izglade nesuglasice.

 Izvor: Foto: Profimedia

Finska se borila protiv sovjetskih snaga tokom Drugog svetskog rata, da bi 1948. potpisala sporazum sa Moskvom o saradnji. U strahu od moćnog suseda, Finska mu je dopustila značajan uticaj na svoju domaću i spoljnu politiku mada je formalno sačuvala nezavisnost.

Takav pristup - zbog čega je nastao termin "finlandizacija" - nastavljen je u narednih nekoliko decenija u kome je finska vlada nastojala da sačuva delikatan balans između dve hladnoratovske supersile, koje su koristile ovu nordijsku zemlju kao platformu za prikupljanje obaveštajnih podataka.

Nudeći Helsinki kao forum za pregovore između SSSR i Zapada, postala je važna strategija Finske, koja se nije priključila ni NATO niti Varšavskom ugovoru kako bi demonstrirala dobru volju kao neutralni geopolitički igrač.

"Iz finske perspektive, to je bio deo njene aktivne politike neutralnosti. Finska je bila između dva bloka - Istoka i Zapada - pa je nuđenje dobrih usluga međunarodnoj diplomatiji u funkciji jačanja njene pozicije", kaže za RSE finski istoričar Miko Majander.

Najvažniji samit o bezbednosti tokom Hladnog rata održan je u finskoj prestonici 1975. godine, koji je rezultirao potpisivanje Sporazuma iz Helsinkija (KEBS), kojim su utvrđeni ključni principi - među njima teritorijalni integritet i poštovanje ljudskih prava - u odnosima SAD, SSSR i 33 evropske zemlje.

Američki predsednik Džerald Ford i sovjetski lider Leonid Brežnjev su takođe potpisali pomenuti sporazum i razgovarali o kontroli naoružanja, što je tadašnji američki državni sekretar Henri Kisindžer opisao "korisnim".

 Izvor: Profimedia/Shutterstock Američki predsednik Gerald Ford sa sovjetskim državnim sekretarom Komunističke partije Leonidom Brežnjevim u Helsinkiju 7. avgusta 1975, Foto: Profimedia

Razgovarajući sa Fordom ispred rezidencije američkog ambasadora u Helsinkiju, Brežnjev mu je poručio da ga SSSR podržava kao republikanskog kandidata na predstojećim predsedničkim izborima u SAD, te "da ćemo sa naše (sovjetske) strane učiniti sve da se to i desi", istakao je sovjetski lider. Međutim, na izborima godinu dana kasnije pobedio je demokratski kandidat Džimi Karter.

Ford je odgovorio da očekuje da bude ponovo izabran izražavajući podršku "jačanju detanta", navodi se prema sovjetskom memorandumu o privatnoj konverzaciji dva lidera, koji je "rekonstruisan na osnovu parčića papira izvađenih iz Brežnjevljeve pepeljare" u holu u Helsinkiju 1975. gde je održan samit.

Organizacija pomenutog samita, na kome je potpisan Sporazum iz Helsinkija bio je "glavni cilj finske diplomatije početkom 1970-ih", kazao je za Radio Slobodna Evropa finski istoričar Jusi Hanhimaki.

"To je bio način da se dobije priznanje i Istoka i Zapada da je njena neutralnost stvarna", dodaje Hanhimaki.

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka