Šta tačno znamo o periodu pod Turcima? Šta znamo o svakodnevnom životu, političkim i religijskom slobodama "običnog" srpskog življa i njegovog odnosa sa muslimanskim okupatorom, posebno kada i sami istoričari kažu da nedovoljno ...
Tih petstotina godina pod Turcima često se poteže kada se govori o srpskom mentalitetu, posledicama, o tome koliko je vremena izgubljeno i je li ovo "istok" ili "zapad", onda kada se istorijske diskusije o tih pet vekova naše istorije iscrpe i izjalove, pa ponestane argumenata za raspravu. Nekad se govori o pola milenijuma mraka i potlačenosti srpskog naroda, a nekad sa ponosom koji je završio i u narodnim pesmama i predanju, zbog krvavo izvojevane slobode. "Turski jaram","turski zulum", danak u krvi, nabijanje na kolac, nemilosrdne haračlije i "prva bračna noć". Uboga, potlačena raja i odvažni, robinhudovski odmetnici - hajduci. Sve to je sveprisutni i neizostavni element našeg narodnog samorazumevanja, predstavlja se kao ono je srpskom narodu uskratilo važnije mesto na istorijskoj sceni.
No, ipak, šta mi tačno znamo o periodu pod osmanskom okupacijom? Šta znamo o svakodnevnom životu, političkim i religijskom slobodama "običnog" srpskog življa i njegovog odnosa sa muslimanskim okupatorom, posebno kada i sami istoričari kažu da nedovoljno znamo?
Nedavno je u Arhiv Srbije iz Turske stiglo 20.000 digitalnih snimaka dokumenata iz osmanskog perioda. Oni će, veruje se, omogućiti istraživačima i istoričarima da steknu jasniju sliku o načinu života Srba od 14. do 17. veka. Hoće li oni potvrditi tursku okrutnost o kojoj se ispreda, ili će se pokazati da "nije sve bilo tako crno". Jedan od problema u tumačenju tih dokumenata biće i to što nedovoljno ljudi govori osmanski jezik na kojem su dokumenta ispisana. Šta je ono što uopšte znamo o tom periodu kada su u pitanju istorijske činjenice?
Povezane vesti
-
Magazin |
03. Apr 2021.
"Danju i noću naš je konj osedlan, a sablja naoštrena": Svet Sulejmana Veličanstvenog
"Među onima koji su imali više žena ili neskrivenih naložnica bile su i neke vođe Prvog i Drugog ustanka, Milenko Stojković, Jovan Mićić, Knez Miloš..."
Istoričar dr Nebojša Šuletić, docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu kaže da, kad je reč o istorijskoj nauci, o tom periodu pod Turcima zna više nego što se znalo pre nekoliko decenija, ali da je utisak da se istorijsko znanje prosečnog građanina naše zemlje još uvek sastoji, uglavnom, od uopštenih predstava i nešto stereotipa.
"Mislim da se u tom pogledu ne razlikujemo od drugih evropskih naroda", ističe dr Šuletić i osvetljava nam jednu od stavki -- ropstvo: "U našoj istoriografiji najviše se pisalo o državi. Ako danas uzmete u ruke knjige s naslovom Istorija srpskog naroda, manje ćete čitati o srpskom narodu, a više o državi, vladarima, ministrima, zakonima, vojsci i ratovima koje su vodile srpske i neke druge države. Pošto u razdoblju od početka 16. do kraja 18. veka nije postojala srpska država, u našoj istoriji postoji praznina, koja se ispunjava stereotipnim i sadržajno praznim iskazima o 'robovanju'. Veoma je teško u srednjoškolskom ili univerzitetskom udžbeniku predstaviti ovo razdoblje, tako da smisleno povežete epohe srednjevekovne i moderne srpske državnosti. Da li je to jedan od razloga zbog kojih ne poznajemo dovoljno osnovne pojmove, pojave i procese koji obeležavaju ovu istorijsku epohu? Svakako."
