Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Istorija

NOVI POGLEDI NA VIKINGE: Sve što ste želeli da znate o moćnim ratnicima

Autor Aleksandra Jovanović
Autor Aleksandra Jovanović

Da, bili su surovi. I žene su im bile vođe, žudeli su za bogatstvom i finim stvarima, a susreli su se s više od 50 kultura, od Avganistana do Kanade.

 Izvor: Dejvid Gutenfelder

TOKOM GOTOVO TRI STOLEĆA pre nego što su – oko 750. godine – počele pljačke stranih obala, Skandinavija je bila potresana nemirima, kaže Prajs. U tom razdoblju je nastalo više od tridesetak sitnih kraljevstava, s lancima utvrđenja po brdima, koja su se nadmetala za moć i vlast nad zemljom. Usred tih teških vremena udarila je prirodna nepogoda. Ogromni oblak prašine ispunio je atmosferu 536. godine, verovatno zajedničkim delovanjem nekoliko prirodnih udesa – kometa ili meteora koji su udarili u Zemlju, te erupcija barem jednog velikog vulkana. Prašina je zamračila sunce tokom sledećih 14 godina, snizivši letnje temperature na severnoj polulopti. Dugo razdoblje hladnoće i tame donelo je Skandinaviji, koja je ionako bila na severnom rubu obradivog područja, smrt i propast. U švedskoj pokrajini Upland, na primer, gotovo je 75 odsto sela opustelo kad su stanovnici podlegli gladi i sukobima. 

Kaciga s verižnim oklopom u obliku brade štitila je imućnog poglavara koji je živeo pre vikinškog doba, kad je Skandinavija bila rastrzana nemirima. Najnovija otkrića pokazuju da među vikinzima rat nije bio isključivo domen muškaraca. Mač na slici gore pokopan je uz zapovednicu.
Kaciga s verižnim oklopom u obliku brade štitila je imućnog poglavara koji je živeo pre vikinškog doba, kad je Skandinavija bila rastrzana nemirima. Najnovija otkrića pokazuju da među vikinzima rat nije bio isključivo domen muškaraca. Mač na slici gore pokopan je uz zapovednicu.
Izvor: ROBERT KLARK, SNIMLJENO U MUZEJU UNIVERZITETA GUSTAVIJANUM U UPSALI

Katastrofa je bila tako strašna da je, čini se, nadahnula jedan od najmračnijih svetskih mitova – nordijsku legendu o ragnaroku, kraju sveta i konačnoj bitki, u kojoj svi bogovi, sva natprirodna bića, kao i svi ljudi i ostala živa bića, ginu. Legenda kaže da ragnarok počinje smrtonosnim razdobljem fimbulvinter, kad sunce potamni, a vreme postane oštro i podmuklo. Prajs kaže da taj opis jezivo odgovara onome što je započeto s velom prašine 536. godine. Kad se leto napokon vratilo na sever i stanovništvo se oporavilo, skandinavsko društvo poprimilo je novi, svirepiji oblik. Čelnici su se okružili teško naoružanim ratničkim četama i počelo je prisvajanje napuštenih područja i njihova obrana od drugih. U tim "Igrama prestola" koje su se odvijale u stvarnom životu stasalo je povojničeno društvo u kojem su i muškarci i žene podjednako slavili vrline ratovanja – neustrašivost, nasrtljivost, lukavstvo, snagu. Na švedskom ostrvu Gotland, gde su arheolozi pronašli mnogo netak- nutih grobnica iz tog razdoblja "gotovo svaki drugi čovek je, čini se, bio sahranjen s oružjem", kaže Džon Jungkvist, arheolog s Univerziteta u Upsali. 

Dok je to naoružano društvo postupno poprimalo svoj oblik, u sedmom veku jedna nova tehnologija – jedro – pokrenula je revoluciju u skandinavskom pomorstvu. Vešti tesari počeli su da grade vitke brodove pokretane vetrom, koji su čete naoružanih boraca mogli prevesti dalje i brže nego ikad pre. Na tim brodovima su severnjački poglavari i njihovi nemirni sledbenici mogli da putuju preko Baltika i Severnog mora, istražujući nove zemlje, pustošeći gradove i sela i porobljujući njihovo stanovništvo. Muškarci s malo nade za ženidbu kod kuće su mogli robinje uzeti za žene, uveravanjem ili silom. Sve je to – vekovi kraljevskih ambicija, naizgled obilje mladih ratnika bez žena i novi tip broda – stvorilo savršenu oluju. Pozornica za prodor vikinga sa severa bila je postavljena i njihovo nasilje zapaliće veliki deo Evrope.

OKO 750. GODINE GRUPA ranih vikinških ratnika izvukla je dva broda na peščani rt ostrva Sarama, sasvim blizu obale Estonije. Daleko od svojih domova u šumama u blizini Upsale, ti okrvavljeni muškarci su preživeli pljačkaški pohod koji je njihovu četu skupo koštao. Unutar brodova ležala su pomešana tela više od 40 vikinga, uključujući i jednog koji je možda bio njihov kralj. Svi su bili mladi ili u naponu snage, visoki, mišićavi, krupni muškarci – a mnogi su bili prošli žestoke borbe. Jedni probodeni ili sasečeni, drugi bez glava. Jedan ratnik je poginuo nakon što mu je mač odsekao gornji deo glave. 

Na peščanom rtu preživeli su započeli jeziv zadatak sastavljanja odsečenih delova tela i slaganja većine mrtvih tela u trup većeg broda. Zatim su ih pokrili platnom i podigli malenu improvizovanu humku postavljajući preko tela ubijenih saboraca svoje drvene i gvozdene bojne štitove.

Možda će vas zanimati i:

Godine 2008. grupa radnika postavljala je električni kabl i otkrila ljudske kosti i komadiće zarđalog mača. Lokalne vlasti pozvale su arheologe. Sedeći danas u svom kabinetu na Univerzitetu u Upsali, Prajs se divi tom otkriću. "Ovo je prvi put da su arheolozi mogli da iskopaju nešto što je očigledno bilo vikinški pljačkaški pohod", kaže. Još je značajnija činjenica da su ratnici sahranjeni kod Salmea u Estoniji poginuli gotovo 50 godina pre nego što su se skandinavski pljačkaši okomili na engleski samostan Lindesfarn 793. godine, što se dugo smatralo prvim vikinškim napadom. 

Brodska sahrana kod Salmea pokrenula je veliko komešanje među današnjim stručnjacima za vikinge. "Meni su zapanjujući mačevi", kaže Prajs. Većina istraživača je dugo pretpostavljala da su prve vikinške pljačkaške čete imale nekoliko elitnih ratnika naoružanih mačevima i drugom skupom ratnom opremom, te nekoliko desetina siromašnih seoskih dečaka s jeftinim kopljima ili lukovima i strelama. Kod Salmea to nije bio slučaj. Tamošnji ukop sadrži više mačeva nego ljudskih tela, što potvrđuje da su barem u neke ranije pohode kretali mnogi ratnici visokog društvenog položaja.

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka