Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ljubimci faraona: Životinje za večnost

Umotane u lanene ovoje i sahranjene uz duboko poštovanje, životinjske mumije pružaju zanimljiv uvid u shvatanje života i smrti u drevnom Egiptu.

  Izvor: Foto: Ričard Barns

Ribe. Čak i sićušne bube, skarabeji, uz loptice balege kojima su se hranile. Neke životinje su sačuvane da bi preminulom gospodaru pravile društvo u večnosti. Drevni Egipćani, odnosno oni koji su to mogli sebi da priušte, unapred su raskošno opremali svoje grobnice u nadi da će im kako njihove lične stvari, tako i one predstavljene na posebno naručenim delima primenjene umetnosti, magijskim putem biti na raspolaganju i posle smrti. Počev od 2950. godine p.n.e., kraljevi iz I dinastije sahranjivani su u Abidosu sa svojim psima, lavovima i magarcima u velikim grobnim kompleksima. Više od 2500 godina kasnije, u vreme XXX dinastije, običan čovek po imenu Hapi sahranjen je u Abidosu sa svojim psićem sklupčanim kraj nogu. Neke druge mumije predstavljale su hranu za umrle. Najbolji odresci govedine, sočne mesnate patke, guske i golubovi bivali su usoljeni, osušeni i umotani lanenim platnom. "Mumifikovane namirnice" je naziv koji je profesorka Ikram dala ovim zagrobnim sušenim gurmanlucima. "Nije bilo bitno da li ste ih za života redovno jeli ili niste, jer su vam ovde bile na raspolaganju za večnost." 

Možda će vas zanimati i:

A neke životinje su, pak, mumifikovane jer su za života predstavljale i simbolisale određena božanstva. Drevni grad Memfis, u kome se najduže nalazila staroegipatska prestonica, oko 300. godine p.n.e. bio je najveći i imao je površinu od 50 kvadratnih kilometara i oko 250.000 stanovnika. Danas, najveći deo ostataka njegove prohujale slave leži ispod sela Mit Rahina i okolnih polja. Duž prašnjavog puta, ruševine hrama su polusakrivene bokorima trave. Tu se nalazila zgrada u kojoj je mumifikovan bik Apis, jedna od najpoštovanijih životinja širom drevnog Egipta.  Apis, koji je bio simbol snage i plodnosti, dovođen je u blisku vezu sa svemoćnim kraljem. Bio je delom životinja, a delom bog. Obožavan je zbog neobičnog skupa belega na telu: belog trougla na čelu, belih šara nalik na krila na ramenima i sapima, siluete skarabeja na jeziku i dvostrukih dlaka na vrhu repa. Tokom života Apis bi bio čuvan u posebnom svetilištu, sveštenici su ga brižljivo negovali, ukrašavali zlatom i draguljima, mase su ga obožavale. Kad bi umro, verovalo se, njegova božanska suština prelazila bi u drugu belezima označenu jedinku, te bi stoga odmah otpočinjala potraga za novim Apis-bikom. U međuvremenu, telo preminulog bika bilo bi preneto u hram i položeno na sto od fino obrađenog kamena travertina. Mumifikovanje je trajalo najmanje 70 dana – 40 dana se sušila ogromna telesna masa, a 30 dana je trajalo umotavanje u ovoje. Dan sahrane bika bio je dan opštenarodne žalosti, i žitelji grada bi izašli na ulice da posmatraju ovaj događaj. Uz sveopšte naricanje i čupanje kose, masa bi se okupila duž puta ka katakombama sada poznatim kao Serapeum, u pustinjskoj nekropoli Sakari. Povorka sveštenika, hramovnih pojaca i velikodostojnika unela bi mumiju u mrežu podzemnih galerija ukopanih u krečnjačke stene. Tamo bi, između dugačkih redova grobova prethodnih bikova, mumiju položili u masivan drveni kovčeg ili granitni sarkofag. Tokom potonjih vekova, ovo sveto mesto je oskrnavljeno upadima pljačkaša koji su dizali poklopce sarkofaga i rovarili po mumijama u potrazi za skupocenim ukrasima. Žalosna je činjenica da grob nijednog Apis-bika nije ostao netaknut.

Različite svete životinje obožavane su u različitim centrima njihovog kulta – bikovi u Armantu i Heliopolisu, ribe u Esni, ovnovi na ostrvu Elefantina, krokodili u Kom Ombu. Profesorka Ikram smatra da je koncept obožavanja ovih svetih stvorenja začet još u praskozorje egipatske civilizacije, u doba kad su kišne padavine bile obilnije nego danas, a zemlja bila zelenija i bogatija.

  Izvor: Ričard Barns

Okruženi životinjama, ljudi su počeli da ih povezuju sa pojedinim bogovima u zavisnosti od njihovih osobina. Na primer, krokodili. Oni instinktivno polažu jaja iznad nivoa do kojeg dopire redovno godišnje plavljenje Nila, ključni događaj kojim se polja navodnjavaju i čine plodnim, što svake godine Egiptu iznova omogućava život. "Krokodili su smatrani magičnim životinjama, jer su imali moć da 'predvide' taj događaj", kaže Ikramova. Vest o tome da li dolazi dobra ili loša poplava bila je veoma važna u zemlji poljoprivrednika. I tako su vremenom krokodili postali simbol Sobeka, vodenog boga plodnosti. Podignut je hram u Kom Ombu, jednom od mesta u južnom Egiptu odakle se uvek najpre uočava početak godišnjeg plavljenja Nila. Na tom svetom mestu, blizu rečne obale gde se krokodili sunčaju u prirodi, njihovi zatočeni srodnici su čuvani i hranjeni, a posle smrti sahranjivani uz odgovarajuću ceremoniju.

Najbrojnije mumije, milioni njih, poput onih u Istabl Antaru, predstavljale su votivne darove bogovima tokom godišnjih svetkovina u hramovima gde se slavio kult određenog božanstva i njegove svete životinje. Poput seoskih vašara, tokom ovih velikih praznika oživljavali su verski centri duž čitavog toka Nila. Dolazile bi stotine hiljada hodočasnika koji bi se smeštali u okolini. Muzika i ples pratili su put procesije. Trgovci su prodavali hranu, piće i suvenire.

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Priroda

Nauka