Umotane u lanene ovoje i sahranjene uz duboko poštovanje, životinjske mumije pružaju zanimljiv uvid u shvatanje života i smrti u drevnom Egiptu.
Jedan egipatski zemljoradnik je, kopajući u pesku nedaleko od sela Istabl Antar, 1888. godine otkrio grupnu grobnicu. Tela nisu bila ljudska. Bila su mačja – drevne mačke, u zaprepašćujućem broju, mumifikovane i sahranjene u grobnim jamama.
"Nije reč o samo nekoliko tela razbacanih tu i tamo", izvestio je tada English Illustrated Magazine, "već o desetinama, stotinama ili čak stotinama hiljada tela. Čitav sloj u zemlji sačinjen je od njih, deblji od većine naslaga uglja, a on je debljine deset-dvadeset mačaka." Neke od ovih mačaka umotanih u lanene ovoje još su dobro izgledale, nekoliko je imalo čak i pozlaćena lica. Seoska deca su najbolje primerke prodavala turistima za sitniš; ostatak je prodat na veliko, kao stajsko đubrivo. Jedan brod je oteglio oko 180.000 tela, teških oko 17 tona, u Liverpul da bi se njima nađubrile engleske njive.
Možda će vas zanimati i:
-
Istorija |
05. Apr 2021.
Egipatska mitologija: Božanstva u liku životinja kojima su se molili drevni Egipćani
-
Istorija |
02. Oct 2020.
Kraljevstvo mumija: Nova otkrića o zagrobnom životu u drevnom egipatskom gradu mrtvih
![kraljevstvo_mumija_634544495.jpeg]( "kraljevstvo_mumija_634544495.jpeg")
Bilo je to doba izdašno finansiranih ekspedicija tokom kojih su prekopavani pustinjski tereni u potrazi za kraljevskim grobnicama, raskošnim zlatnim i oslikanim maskama i kovčezima koji bi posle krasili bogataška imanja i muzeje po Evropi i Americi. Na hiljade mumifikovanih životinja, otkrivenih na svetim mestima širom Egipta, tada je jednostavno uklanjano ne bi li se došlo do nekih drugih, vrednijih nalaza. Malo ljudi ih je proučavalo i uglavnom se nije shvatao njihov značaj. U sledećih stotinak godina arheologija je sve više postajala nauka, a sve manje lov na trofeje. Terenski istraživači danas shvataju da istinska vrednost pronađenih ostataka leži u mnoštvu detalja vezanih za obične ljude – šta su radili, kako su razmišljali, kako su se molili. Životinjske mumije su bitan deo te vrednosti.
"One su zapravo odrazi svakodnevnog života", kaže egiptolog Salima Ikram. "Kućni ljubimci, hrana, smrt, religija. Obuhvaćeno je skoro sve što je zanimalo Egipćane." Dok se stručno osposobljavala za zooarheologiju – nauku o ostacima drevnih životinja – Ikramova je doprinela uspostavljanju novog metoda u istraživanju mačaka i drugih stvorenja koja su bila vešto i brižljivo mumifikovana. Kao profesorka na Američkom univerzitetu u Kairu, ona je za predmet istraživačkog projekta uzela do tada zapostavljenu zbirku mumifikovanih životinja u državnom Egipatskom muzeju.
Pošto je obavila precizna merenja, zavirujući ispod lanenih ovoja rendgenskim zracima, i kataloški obradila rezultate otkrića, otvorila je galeriju – kao sponu između današnjih ljudi i onih iz davne prošlosti. "Pogledate ove životinje i odjednom pomislite: o, pa taj i taj kralj je imao kućnog ljubimca. I ja imam ljubimca. Umesto distance od pet hiljada godina, drevni Egipćani odjednom postaju obični ljudi." Danas mumifikovane životinje spadaju u najpopularnije zbirke u celom muzeju punom raznog blaga. Posetioci svih uzrasta, Egipćani i stranci, tiskaju se ispred eksponata. Iza stakla leže mačke umotane tako da njihovi platneni ovoji formiraju šaru u obliku romba, pravougaonika, kvadrata ili krsta. Rovčice u klesanjem modelovanim kutijama od krečnjaka. Ovnovi prekriveni pokrovima sa pozlatom i perlama. Jedna gazela obavijena iskrzanom asurom od papirusa, koja je mumifikovanjem toliko spljoštena da ju je Ikramova nazvala "pregažena mumija". Krokodil kvrgavih leđa, dug pet metara, sahranjen sa mumifikovanim mladuncima u ustima. Ibisi sa ovojima ukrašenim složenim aplikacijama. Sokolovi.
