Spas od Holokausta pronašla u bunkeru: Priča poslednje preživele iz Varšavskog geta

"Ako moram da umrem sutra, neću danas prati uniforme", pomislila je Lena Goldstajn u očaju želeći da isprovocira Nemce da je ubiju, jer je veći deo porodice već izgubila. Kako je na kraju uspela da se izvuče i ipak preživi, ...

Na jevrejski Dan pokajanja, Nemci su došli da deportuju još više ljudi. Pokušala je da krene s ocem, ali su je bičovali i vratili u perionicu.

Vanzejska konferencija 1942. godine je izložila konačno rešenje za Jevreje vodeći u potpuno očajanje. Lenin dečko je ubijen u Varšavskom getu u aprilu 1943. godine.

"Ako moram da umrem sutra, neću danas prati uniforme", pomislila je Lena u očaju želeći da isprovocira Nemce da je ubiju, ali su joj umesto toga, dvojica čuvara ponudila da joj pomognu da pobegne.

Iako je odbila jer nije želela da napusti brata, bila je dirnuta njihovom voljom i što rizikuju svoje živote.

S koferom slika svoje porodice u sklonište

Porodica starijeg gospodina je znala šta je njen otac uradio za njega, pa joj je ponudila skrovište.

Pokazala je bratu poruku, a on joj je odgovorio: "Moramo da pokušamo da preživimo na neki način. Neko od nas mora da preživi kako bi ispričao svetu šta se dogodilo ovde, jer u suprtnom niko neće verovati."

Dvojica nemačkih stražara na glavnoj kapiji su pustili Lenu da izađe iz geta, a ona je u svojoj ruci nosila samo torbu s fotografijama porodice. Pridružila se još trojici koji su se krili u zaključenom kupatilu čuvara u palati.

Do 1944. godine, Nemci su gubili rat i počeli su da napuštaju Varšavu, ali su se vratili kad su Poljaci organizovali pobunu. To je predstavljalo opasnost za Lenu i njene nove prijatelje, pa su morali da pronađu novo utočište.

Čovek koji je bio obučen kao poljski seljak ponudio im je bunker ispod apoteke. Šest meseci su krili na tom mestu bez mogućnosti da peru ili menjaju odeću. Kako bi dizala moral, pisala je satirični magazin The bunker weekly. Ostali su tu sve dok Poljska nije oslobođena.

"Nikoga ko me čeka i kome mogu da odem"

"Sve ovo vreme, kad sam izgubila roditelje, braću, moju širu familiju, dečka, sve koje sam znala, nisam plakala, jer smo čekali da dođe red na nas. Ali kad sam čula da sam slobodna, sela sam i počela da plačem jer u celom svetu nisam imala nikoga ko me čeka i nikoga kome mogu da odem", završava svoju priču Lena Goldstajn.

Možda će vas zanimati i:

*Pratite nas na Instagramu >>>https://www.instagram.com/ngmsrbija/

*Pratite našu Fejsbuk stranicu >>> National Geographic Srbija