Viseći vrtovi iz Vavilona, jedno od sedam svetskih čuda starog sveta

Ogromni stari grad Vavilon, čuven po svom bogatstvu, lepoti i raskoši, bio je jedan od najznačajnijih centara istočne civilizacije o kome su pisali mnogi: Herodot, Strabon, Diodor Sicilijanski...

Istorija nam govori da je naročito veliki procvat Vavilon dostigao u vreme cara Nabukodonosora, koji je potčinio bogatu Siriju, učvrstio vlast u Fenikiji i zauzeo Jerusalim, prestonicu Judejskog carstva. U tim pohodima došao je do ogromnog plena i do većeg broja robova, što mu je pomoglo da ostvari svoje grandiozne planove i stvori od Vavilona jedan od najblistavijih gradova Bliskog istoka.

Građen je prema planu u obliku pravougaonika, reka Eufrat delila ga je na stari i novi grad, i bio je okružen dvostrukim prstenom zidina, na kojima je bilo osmoro vrata koja su nazvana po vavilonskim bogovima, piše Rts.

Za Vavilon je vezana Vavilonska kula koja je kao simbol zbrke i nerazumevanja pružila mogućnost mnogim interpretatorima da je tumače na razne načine. Međutim, uvek je bilo prisutno ono osnovno tumačenje - Nacionalistička ideologija donosi ljudskom društvu rascep i propast, proizlazi iz tiranije koja raspiruje čovečanstvo na neprijateljske narode.

Međutim dok je Vavilonska kula ostala samo simbol, jedna druga priča bila je posebno zanimljiva - neobični vrtovi na dvorcu cara Nabukodonosora.

Tako zapanjujuće izgrađenih vrtova nije bilo u čitavom svetu. Nalazili su se iza visokih i čvrstih zidina carskog dvorca. Kako legenda kaže, njih je podigao car Nabukodonosor (606-562) za voljenu ženu Semiramidu, midijsku princezu, koja beše navikla na zelene brežuljke i šume svoje domovine, pa je za njima tugovala u žarkom Vavilonu.

Želeći da ublaži njenu tugu, Nabukodonosor odluči da joj pokloni čitavu oazu zelenila i cveća. Ti divni vrtovi ležali su na četvorospratnoj kuli koja je natkrivala mnoge građevine.