Veruje se da je arheologija kakvu danas poznajemo rođena u XV i XVI veku, ali ljudi su i mnogo ranije pokušavali da proniknu u misterije koje je čuvala istorija.
Naime, u tim danima, Jerusalim se još oporavljao od Hadrijanovih razaranja, a on je iznad Isusovog groba u blizini Golgote podigao hram i nazvao ga Elija Kapitolina.
Pre Jelene, istorija pamti da je još jedan velikan pokušao da otkrije tajne prošlosti. Navodno je vavilonski vladar Nabonid naredio iskopavanja prilikom kojih su pronađeni hramovi podignuti u čast bogu sunca Šamašu, boginji rata Anunitui i svetiliše boga meseca Naram-Sin, koje je on čak i obnovio. Ipak, kada se poinju prvi arheolozi, obično svi polaze od majke cara Konstantina, o čijim istraživanjima svedoči mnogo više pisanih izvora.
Nije bilo jasno je li hram posvećen Veneri ili Jupiteru. Jelena je, sudeći po legendama, naložila da se ovaj hram sruši i da na njegovom mestu kopa u potrazi za relikvijama. Navodno je Konstantinova majka ovde pronašla tri krsta i pozvala teško obolele pripadnike lokalnog stanovništa kako bi otkrila imaju li krstovi neku moć. Prva dva nisu promenila stanje obolelih, ali su se nakon dodira trećeg, po legendi, odmah oporavili.
Zato je Sveta Jelena zaključila da je reč o Istinskom ili Časnom krstu, na kojem je preminuo Isus Hrist. Na mestu na kojem je pronađen, Konstantin je naredio izgradnju Hrama Vaskrsenja Hristovog.
Sozomen i Teodoret Kirski zapisali su i da je Jelena na ovom mestu pronašla i klinove kojima je Isus proboden pri razapinjanju na krst, a potom ih zakačila na Konstantinov šlem i konjske uzde.
Mnogi veruju da je Jelena pronašla i odeću koju je Hrist nosio prilikom raspeća i konopac koji je tada korišćen.
Zbog svega toga, Konstantinova majka se danas slavi kao zaštitnica arheologa i mnogi tvrde da je ona začetnica arheoloških istraživanja iako je njihov savremeni oblik utemeljen vekovima kasnije.
Povezane vesti
-
Istorija |
17. Dec 2020.
10 najstarijih predmeta na svetu
