Da li je kralj Artur zaista postojao i kakve istorijske činjenice stoje iza legendarne pripovesti o slavnom kralju i njegovim pustolovinama?
Legenda
Ustaljena verzija čuvenog mita kaže da je Artur bio vanbračno dete velikog britanskog vladara, Utera Pendragona i Igrene, supruge kornvolskog vojvode. Već sam prestup iz koga je začet, Arturu je dao posebnu energiju, sakralnog karaktera. U stilu pripovesti o Romulu i Remu, Uterov čarobnjak, Merlin je Artura poslao na selo, gde je bio odgajan u tajnosti, do svoje petnaeste godine.
Nakon Uterove smrti, Britaniju je pogodilo bezvlašće koje je trajalo sve do trenutka kada je mudri Merlin odlučio da je došlo vreme da Artur nasledi krunu. Sama epizoda Arturovog stupanja na tron, jedna je od najpoznatijih u okviru čitavog ciklusa legendarnih pripovesti. Merlin je priredio nadmetanje u vađenju čuvenog mača Ekskalibur iz kamena, a nagrada je bila sama kraljevska kruna. Jedini čovek kome je ovo pošlo za rukom, bio je sam Artur koji je tako postao novi kralj Britanaca.
Vidite i 10 najpoznatijih srednjevekovnih mačeva
Mladi kralj je ujedinio svoju zemlju i vratio joj blagostanje. Međutim, nakon što se zaljubio u Ginevru, „najlepšu u celoj Britaniji“, i poželeo da je oženi, Merlin mu je predskazao ličnu tragediju. Ginevra, iako puna vrlina, ne uspeva da mu rodi naslednika, a pored toga se i zaljubljuje u njegovog najboljeg viteza, Lanselota, čime izaziva Arturovu nesreću.
U toku vladavine, Artur je, zajedno sa svojim vernim vitezovima „Okruglog stola“, vodio borbe protiv germanskih plemena, pre svega Saksonaca, ali i protiv Iraca, Pikta pa i samih Rimljana.
Artur je u borbama uvek nosio mač Ekskalibur koji je, kao i koplje Ron najverovatnije dospeo sa mitskog ostrva Avalon. Artura je u bojevima krasio i zlatni šlem u obliku zmaja i plašt Prajdven sa izvezenim likom device Marije.
Pročitajte i Knjiga duhova: Otkriveni crteži ljudskih lica u srednjevekovnom rukopisu o kralju Arturu
U borbama sa Lucijem Imbrijem, rimskim imperatorom, Artur je uspeo da ga potpuno savlada i da ugrozi čak i sam Rim. U potpunom uspehu ga je sprečila pobuna nećaka i arhineprijatelja, Mordreda, koji je podigao bunu u Britaniji i zarobio samu Ginevru.
U odsudnoj borbi koju je vodio protiv Mordreda, Artur je uspeo da pobedi, ali je i sam smrtno ranjen. Nakon toga, on je otišao na ostrvo Avalon, „drugi svet“ ili „ostrvo jabuka“ gde mu negu pruža Morgana, najverovatnije njegova sestra. Na samom kraju klasične verzije mita, iskazuje se uverenje da Artur nije mrtav i da će se jednog dana vratiti sa Avalona i ponovo uspostaviti svoje carstvo.
Istorija
Manjak verodostojnih materijalnih i pisanih izvora vezanih za pripovesti o Arturu i vitezovima Okruglog stola, mogao bi navesti na misao da istorijski Artur nije ni postojao. Ipak, rasprostranjenost i ukorenjenost arturijanskih legendi u evropskoj kulturi zahtevaju posebnu opreznost od istoričara koji se bave ovim pitanjem. U zavisnosti od toga kakav stav istoričari imaju prema samom usmenom predanju, njegovom značaju i ulozi, formiraju se različiti, nekad čak potpuno suprotni odgovori na pitanje da li su arturijanske legende zasnovane na istini.
Vidite i Istina o četiri kralja
Pojedini istoričari i danas poriču postojanje kralja Artura, dok ovi drugi ističu njegovu ogromnu ulogu u britanskoj istoriji VI veka. Istina se, kao i obično, najverovatnije nalazi negde između pa je danas najprihvaćenije ono stanovište koje govori u korist postojanja Artura, ali tek kao vojskovođe ili lokalnog gospodara neke od razjedinjenih oblasti koje su naseljavala keltska plemena- Briti. Postoji čak i izvesna mogućnost da je ovaj oblasni gospodar uspešno ratovao protiv saksonskih zavojevača na Badon hilu, pa čak i privremeno ujedinio keltske, britanske teritorije pod svojom vlašću.
Ukoliko ova teza odgovara istorijskoj istini, to bi uveliko objasnilo i uzroke samog nastanka mita i slavu koju je Artur doživeo u narednim generacijama. Bez obzira na to šta je Artur zapravo bio i da li se zaista tako zvao, njegovi vojnički podvizi uticali su na keltska plemena Britanije da ga shvate kao heroja i zaštitnika od spoljne opasnosti.
Boreći se protiv omraženih Saksonaca koji su prethodno započeli postepenu invaziju na Ostrvo, Artur je postao simbol keltske borbe za opstanak kome će kasnija narodna, usmena tradicija pripisati mnoge legendarne vrline i postaviti ga u središte sopstvene mitologije.
Čitajte i 7 iznenađujućih činjenica o Jovanki Orleanki
Snaga ove mitske pripovesti, uticaće kasnije, ne samo na keltski svet već i na čitavu srednjevekovnu evropsku kulturu koja će u njih utisnuti nove, sopstvene kulturne obrasce i formirati jednu od najvredijih tematskih oblasti evropske epike, Bretonsku tematsku oblast, sa brojnim legendama o samom kralju Arturu, vitezovima Okruglog stola, Svetom gralu, Merlinu, Kamelotu i Avalonu itd.
