Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Istorija

5 najčuvenijih državnih udara

Autor Boris Markovic
Autor Boris Markovic

Svetska istorija obiluje mnogobrojnim slučajevima nasilnog preuzimanja vlasti. Neke od najčuvenijih istorijskih ličnosti dospele su na vlast ovim putem. Koji državni prevrati privlače pažnju i dan-danas?

 Izvor: Foto: Profimedia

Još od biblijskih vremena, državni udari predstavljaju jedan od uobičajenih načina preuzimanja vlasti od strane onih koji su želeli da vladaju autoritarno, ali nisu imali kraljevsko poreklo. Za razliku od revolucija, koje predstavljaju masovne ustanke, državni udari se dešavaju iznenada i obuhvataju vrlo mali broj ljudi, visokih državnih i vojnih činovnika.

U mnoštvu velikih istorijskih lidera koji su na ovaj način osvojili vlast, sajt History je naročito izdvojio sledeće ličnosti.

Napoleon Bonaparta

Već nakon povratka iz slavne vojne kampanje u Egiptu 1799. godine, Napoleon je započeo pripreme za preotimanje moći od petočlanog Direktorijuma koji je u tom trenutku vršio vlast u Francuskoj. Uz pomoć nekoliko vodećih državnih činovnika, među kojima čak i dvojice vladajućih direktora, uspeo je da organizuje vanredno skupštinsko zasedanje van Pariza, 10. novembra 1799. godine.

Kombinacijom propagande, podmićivanja i zastrašivanja, smatrao je da će ubediti skupštinu da mu preda vlast. Međutim, reakcija poslanika bila je potpuno suprotna. Povicima Dole diktator, izbačen je iz skupštinske sale. Ipak, Napoleon je uspeo da ostvari svoj cilj. Ubedivši trupe da stanu na njegovu stranu, on je raspustio prethodni skupštinski saziv i organizovao novo zakonodavno telo kako bi zadržao privid zakonitosti. U ovakvim okolnostima, preostali poslanici su glasali za zbacivanje Direktorijuma i uspostavljanje tročlanog Konzulata kao vrhovnog tela izvršne vlasti. Na čelu Konzulata vrlo brzo će se naći sam Napoleon, koji će 1804. godine dovršiti proces preuzimanja vlasti, krunisanjem za imperatora.

Povezane vesti

Povezane vesti

Francisko Franko

Software:Adobe Photoshop CS4 Windows Created: 2014:03:03 20:32:10
Izvor: Profimedia/Shutterstock
Foto: Profimedia

Pobeda levičarske koalicije na izborima u Španiji, 1936. godine, za generala Franka je označila izgnanstvo na udaljena Kanarska ostrva. Na same pripreme vojnog puča, Franko je iz početka gledao sa nepoverenjem. Do promene njegovog stava dolazi tek nakon osvetničkog atentata u kome je ubijen jedan konzervativni političar. Čuvenog 18. jula, Franko je objavio manifest u kome je preklinjao oružane snage da zbace demokratski izabranu vladu. S obzirom da su se garnizoni širom Španije odazvali na njegov poziv, on je odlučio da tajno napusti Kanarska ostrva i zaputi se u Španski Maroko, gde je preuzeo vođstvo ustankom koji je započeo dan ranije. Tamo je stao na čelo trupa koje je uz pomoć fašističke Italije i nacističke Nemačke uspeo da preveze na špansko tlo.

Pokušaj državnog udara, koji je usledio, bio je samo delimično uspešan. Zauzevši tek jednu trećinu španske teritorije, Frankove snage su donele Španiji krvavi građanski rat koji je trajao naredne tri godine. Na samom kraju ovog rata, prevratničke snage su ipak odnele pobedu. Uz pomoć i podršku fašista, monarhista, zemljoposedničkog plemstva i Katoličke crkve, popularni El Caudillo (Vođa), ostao je na vlasti kao diktator Španije sve do svoje smrti, 1975. godine.

Moamer Gadafi

Author: PD image by Jesse B. Awalt Copyright: Supplier: CPA Media Co. Ltd. Description: Muammar Qaddafi, then Libyan chief of state, attends the 12th African Union Summit in Addis Ababa, Ethiopia, Feb. 2, 2009. Qaddafi was elected chairman of the organisation. Software:Adobe Photoshop CS5 Windows Created: 2015:06:05 10:31:57
Izvor: Profimedia/Shutterstock
Foto: Profimedia

Rođen u šatoru, od beduinskih roditelja, Moamer Gadafi je odrastao prezirući Libijsku monarhiju i njene zapadne sponzore. Osećajući narastajuću slabost države, dvadesetsedmogodišnji mladi oficir libijske vojske odlučio je da sam preuzme vlast 1. septembra 1969. godine dok je kralj Idriz bio na lečenju, van zemlje.

Povezane vesti

U vojnim vozilima, on je sa ostalih sedamdeset zaverenika, upao u u Bengazi i Tripoli, opkoljavajući kraljevsku palatu i zgrade ostalih državnih institucija. Oni su presekli komunikacije i uhapsili vodeće državne službenike od kojih je jedan u očajanju čak uskočio u bazen. Kraljeva garda pružila je mali otpor, pa je u roku od dva sata čitav prevrat uspešno završen, bez prolivanja krvi. U obraćanju javnosti preko radija tog jutra, Gadafi je obavestio sunarodnike da je korumpirani i reakcionarni režim uklonjen. Isprva, niko nije zapravo znao u čijim se rukama našla vlast. Ipak, vrlo brzo, Gadafi je uspostavio svoju volju u svim aspektima libijskog života. Nemilosrdno gušeći pokušaje neslaganja i stalno se sukobljavajući sa Sjedinjenim Državama, on je vodio libijsku državu naredne četrdeset i dve godine,kada je zbačen i ubijen u toku Arapskog proleća, 2011. godine.

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka