Pre gotovo pola veka, svet je na samo jednoj fotografiji video sav užas rata: bol, strah od smrti, paniku, tugu... Sve to na licu deteta.
Uprkos tome što je prošlo pola veka od kada je fotografija devetogodišnje nage vijetnamske devojčice Fan Ti Kim Puk ugledala svetlost dana, ovaj dramatičan prizor i danas ostavlja podjednako snažan i potresan utisak na posmatrača.
Fotografija je 1972. godine obišla svet pojavivši se na naslovnim stranama gotovo svih štampanih medija, a mnogi smatraju da je doprinela okončanja rata u Vijetnamu.
"Uvek ću pamtiti taj užasan dan, kada smo bežali od smrti", kaže 52-godišnja Kim Puk koja danas živi na periferiji Toronta i majka je dvoje dece, piše B92.
"U početku sam mrzela tu fotografiju. Bilo me je sramota. Nije mi prijao publicitet koji je usledio nakon njenog objavljivanja", objašnjava Kim.
Tog dana, selo Kim Puk zasuto je napalmom, zapaljivom tečnošću koja se lepi na kožu, izazivajući opekotine i nepodnošljiv bol. Njena odeća počela je da gori, pa ju je devojčica svukla što je brže mogla i počela da beži.
Par minuta kasnije, ugledao ju je 21-godišnji novinar Nik Ut koji je u to vreme radio za Associated Press. On je iskoristio priliku da načini najbolji snimak svog života i jednu od najboljih, ali i najpotresnijih fotografija na svetu.
"Ugledao sam crni dim i devojčicu... kako naga istrčava iz njega. Instinkt je prevladao", izjavio je Ut ove godine za Si-En-En.
Kako se Kim približavala, tako su delovi njene kože počeli da otpadaju – napalm je već oštetio njen vrat, veći deo leđa i njenu levu ruku.
"Pomislio sam: "O, moj Bože, ne mogu da verujem da su opekotine tako strašne". Odmah sa odložio foto-aparat i pokušao da joj pomognem", rekao je Ut.
Rane je polio vodom, a devojčicu pokrio kaputom. Smestio ju je sa ostalom decom u kombi koji ih je odvezao u bolnicu.
Kim je tamo provela više od godinu dana, a njena porodica mislila je da neće preživeti. Prošla je kroz brojne intervencije presađivanja kože, ali uprkos tome što su rane na telu zarasle, devojčica nikako nije mogla da nađe duševni mir.
"Želela sam da nestanem, da me nema, pa čak i da umrem. Znala sam da tada više ne bih morala da proživljam sav onaj emocionalni, mentalni i fizički bol koji me je izjedao", kaže Kim.
