Reč kojom se završava molitva ima prilično jednostavno značenje...
"Amin" potiče od hebrejske reči āmēn (אָמֵן). Ono što je interesantno jeste to da je "amin" jedan od retkih primera reči koja je preživela hiljade godina i koja je prilagođena na nekoliko različitih jezika bez ikakvih pravih izmena njenog značenja, a koja datira iz vremena prvih pisanih reči i javlja se u najranijim jevrejskim spisima.
Pogledajte i: Zašto dok govorimo stranim jezikom imamo primetan naglasak?
Koristila se i koristi se da označi nešto što će se tek dogoditi i nailazi na odobravanje, a znači "Neka bude tako!" ili "Tako je!". Takođe se koristi na način koji ukazuje da se neko veoma slaže sa nečim.
