Jeste li ikada čuli za latinski izraz "damnatio memoriae"?
Damnatio memoriae u bukvalnom prevodu znači "zabrana sećanja", odnosno osoba koja je osuđena na takvu zabranu ne sme da bude upamćena, tj. proterana je iz javne uspomene. Izraz se koristio za vrstu javne posthumne kazne koju je Senat u Rimskom carstvu izricao protiv izdajica i drugih pojedinaca koji su osramotili Rim.
Namera je bila da se izbriše svaki trag sećanja ili postojanja osobe protiv koje je kazna izrečena.Brisanje iz istorije bilo je mnogo lakše u antičko doba, kada su pisani dokumenti bili retkost. Ovakva kazna izricala se kako bi se sačuvala čast i ugled grada. Grad koji je naročito isticao društveni ugled bio je stari Rim. Stanovnici ovog grada bili su posebno ponosni na činjenicu da su Rimljani i da pripadaju tom gradu, zato je za njih, ovo možda bila najgora moguća kazna.
Istoričari ponekad koriste i izraz "de fakto zabrana sećanja" kada osuda nije zvanična. Primer za to je uništavanje statua i drugih prikaza dve članice Kaliguline porodice - njegove žene Milonije Cezonije i njegove kćerke Julije Druzile, do kojih je došlo nakon atentata na cara. Nekolicini osuđenoj na de fakto zabranu sećanja pripadaju i Lucije Elije Sejan, koji je kovao zaveru protiv cara Tiberija 31. godine; i Livila, koja je bila njegova saučesnica.
