Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Na današnji dan, 4. mart

Ernan Kortes je doputovao na teritoriju današnjeg Meksika u potrazi za astečkom civilizacijom na današnji dan, 4. marta 1519. godine.

 Izvor: Susret Kortesa s Montezumom Foto: Wikimedia Commons

On se iskrcao u mestu koje je nazvao Verakruz i proglasio ga teritorijom pod upravom Karla I od Španije. Dolaskom čuvenog konkistadora na ovo tlo, počinje špansko osvajanje Meksika, koje je trajalo od 1519. do 1521. godine.

U januaru 1519, Kortes je započeo svoje putovanje sa 11 brodova, mornarima, vojnicima, doktorom i nekoliko stotina kubanskih urođenika i Afrikanaca. Iz Verakruza se uputio u unutrašnjost i stigao do prestonice Asteka - Tenočtitlan, gde ga je dočekao car Montezuma. Pošto je čuo da je kubanski guverner poslao novu ekspediciju u Meksiko sa zadatkom da ga uhapsi, Kortes odlazi do obale, gde će je savladati. U međuvremenu, Asteci su shvatili da Španci žele da ih pokore i da je Montezuma zatvoren, pa organizuju protest u kome car biva ranjen, a ubrzo i umire. Španci su potom bili prinuđeni da beže iz grada uz velike gubitke i poraz, što se u istoriji naziva "Tužna noć" (Noche Triste).

Godinu dana kasnije, Kortes organizuje opsadu Tenočtitlana zajedno s preostalim plemenima. Dugotrajna opsada i epidemija malih boginja koje su im preneli Španci, a na koje nisu bli imuni, doveli su do konačnog pada Tenočtitlana 13. avgusta 1518. godine, kada se i poslednji astečki car predao Kortesu. Grad je pokoren, ali je razaranje nastavljeno, pa je na ruševinama tog grada nastao temelj novog grada - Meksiko Sitija.

Kortesa je 1552. godine Karlo V imenovao za guvenera i generalnog kapetana Meksika. Špancima je trebalo još 60 godina da osvoje Srednju Ameriku, a osvajanje Jukatana trajalo je 170 godina. U početku je Kortes želeo da očuva osnovnu strukturu Astečkog carstva, ali pod svojim vođstvom. Atečki plemići su naučili španski, a neki su znali i da pišu. Do 1582. godine, Meksiko je imao šezdeset i jednog vicekralja koji su kasnije proširili teritorije koje je Kortes osvojio na severu, kao i one na jugu.

Kortes nije jedini konkistador koji je zapisivao svoje podvige, ali je jedini čiji spisi nisu samo prost hronološki sled događaja. Pisma-izveštaji o osvajanju Meksika su dokumenti pisani o različitim mestima, događajima, situacijama, ali su sva namenjena jednoj osobi - španskom vladaru Karlu.

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka