Iako je austrougarska vojska imala bogatije obroke, srpski vojnici su se hranili zdravije tokom Velikog rata - konzumirali su tain.
I sit i siguran! To je tain značio za srpskog vojnika.
Zavirite u skriveni svet Velikog rata.
Specifična mešavina raženog i belog brašna mogla je da traje dugo i da daje snagu i gipkost u borbi. Reč "tain" je turskog porekla i znači "sledovanje", objašnjava Dimitrije Vujadinović, autor projekta "Hleb u Velikom ratu".
"Naša vojska je odmah posle tursko-srpskih ratova – počela da proizvodi tain, vojni hleb. On je bio zdrav i hranjiv. Njegovi sastojci su: 70 odsto raženog brašna, 30 odsto belog brašna i sve se to zamesi, ne sa kvascem već starim i očvrslim, suvim – već kvasnim testom, koje se zove komin."
Na početku rata Srbija je mogla da prehrani i civile i vojsku, koja je imala određeno sledovanje.
"Sledovanje vojnika je bilo 800 grama hleba. Nesporno je da je taj hleb, koji je konzumirao vojnik u Prvom svetskom ratu, obezbeđivao dovoljnu energetsku vrednost da vojnik može izvršavati osnovne borbene zadatke", objašnjava Boško Tešanović, profesor agronomije.
Pogledajte i: Dan kada se iznad Bele kuće vijorila srpska zastava
Priča se da je uspehu srpske vojske u Cerskoj bici doprinela i specifična ishrana: tain u kombinaciji sa jačim, slanijim sirom, uz luk, papriku i pasulj.
