Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

KRISTALNA NOĆ: Prva naznaka onoga šta danas nazivamo Holokaustom

Pogrom je bio usmeren protiv jevrejskih građana širom zemlje, i za mnoge posmatrače je bio prva naznaka onoga šta danas nazivamo Holokaustom.

 Izvor: Foto: Wikimedia Commons

Carska kristalna noć je bio veliki pogrom koji se desio širom Nemačke u noći 9. novembra 1938. godine. Pogrom je bio usmeren protiv jevrejskih građana širom zemlje, i za mnoge posmatrače je bio prva naznaka onoga šta danas nazivamo Holokaustom.

Pogrom je narod nazvao imenom Kristallnacht (nem. kristalna noć) zbog polomljenih izloga prodavnica čiji su vlasnici mahom bili Jevreji.

Povezane vesti

Povezane vesti

Povezane vesti

TERMINOLOGIJA

Načelno postoje dva objašnjenja za ovaj termin:

Dr Valter H. Pele, istoričar specijalizovan za modernu Nemačku je tvrdio da bukvalan prevod nije prihvatljiv jer je njegova originalna namera bila da cinično propagira nasilje kao nešto metaforički "sjajno i blistavo" za Nemačku.

U terminu Reichskristallnacht, prefiks "Reichs-" je prisvojni pridev imenice "Rajh", što znači "carstvo". Obe forme ove reči su široko korišćene u nemačkoj vladinoj propagandi tokom nacističkog perioda, i u ovom slučaju bi se istaklo kako (nebitno koliko spontanim predstavljen ovaj događaj) se radi o događaju od značaja za celu naciju, a ne samo o skupu lokalnih događaja, čiji se značaj ograničava na te zajednice.

Mnogo verovatnije ali zaboravljeno poreklo reči Kristallnacht nije u nemačkoj propagandi nego u razgovorima običnih ljudi, pogotovo u Berlinu. Svesni činjenice da su mnogo ozbiljniji zločini nego što je razbijanje izloga počinjeni, ljudi su skovali ovaj eufemističan naziv jer su se bojali represije nacističkog državnog aparata ako bi nazvali stvari pravim imenom. Mnogim ljudima je bilo jasno da novembarski pogromi nisu bili izlivi "spontanog gneva nemačkog naroda" kao što je nacistička propaganda pokušavala da predstavi, već državno-organizovan i izvršen čin terora. Ovo objašnjava prefiks Reichs- (imperijalni), koji su ljudi koristili i u drugim kontekstima da ismeju i kritikuju aspekte nacističke diktature (npr. Reichswasserleiche - "Carski davljenik" za glumicu Kristinu Zederbaum). Značenje (Reichs-)Kristallnacht kao termina koji kritikuje i optužuje nacističko rukovodstvo je bio u velikoj meri zaboravljen.

Danas se u Nemačkoj uglavnom koristi izraz Pogromnacht ("noć pogroma"), što oslikava konsenzus da je "Kristallnacht" isuviše eufemističan izraz.

POVOD

Tokom 1930-ih, mnogi Jevreji poljskog porekla su živeli u Nemačkoj.

Petka 28. oktobra, 1938, 17.000 njih je bez upozorenja okupljeno u sred noći i deportovano iz Nemačke u Poljsku. Mnogi od njih su bili u Nemačkoj veći deo svog života; neki su čak bili odlikovani nemački veterani iz Prvog svetskog rata.

Poljska vlada je odbila da ih primi, zbog čega su se oni vukli između nemačkih i poljskih graničnih ispostava tokom hladnih dana i noći, dok nemačke vlasti nisu konačno ubedile poljsku vladu da im odobri ulaz.

Heršel Grinspan, nemački Jevrejin koji je pobegao u Francusku, je primio pismo od svoje porodice u kome su opisani užasni uslovi koje su oni iskusili tokom ove deportacije. U ponedeljak 7. novembra, on je upucao sekretara nemačke ambasade u Parizu, Ernsta fom Rata.

Dva dana kasnije, Rat je preminuo u bolnici, i to je dalo povoda nacistima da organizuju pogrom.

Povezane vesti

Kristalna noć

Ubistvo Fom Rata je služilo kao izgovor da se lansira divljanje protiv jevrejskog stanovništva širom Nemačke. Planirano je da napad izgleda kao spontani čin, ali ga je u stvari organizovala nemačka vlada. Ovo znači da je sa organizacijom bilo saglasno vođstvo NSDAP-a, i da se kao u čestim slučajevima vlada oslanjala na partijsku organizaciju kao dodatak zvaničnim vladinim linijama autoriteta.

U pogromu je oštećeno i u mnogim slučajevima uništeno oko 1574 sinagoga, mnoga jevrejska groblja, više od 7.000 jevrejskih radnji, i 29 velikih trgovina.

Više od 20.000 Jevreja je uhapšeno i odvedeno u koncentracione logore; nekolicina je prebijena na smrt dok su ostali bili primorani da gledaju. Broj ubijenih Jevreja nije sa sigurnošću utvrđen, ali procene variraju od 36 do oko 200 tokom dva dana nemira. Najčešće se govori o broju 91. Prirodu nasilja oslikava i činjenica da su neki Nemci koji nisu bili Jevreji ubijeni samo zato što je neko smatrao da "izgledaju kao Jevreji".

Možda će vas zanimati i:

Povezane vesti

Povezane vesti

Povezane vesti

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka