Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Istorija

Na današnji dan, 29. jul: Umro Van Gog

Autor Vuk Ilić
Autor Vuk Ilić

Holandski slikar Vinsent van Gog preminuo je na današnji dan, 29. jula 1890. godine, dva dana pošto je pokušao da izvrši samoubistvo. Jedan od najcenjenijih umetnika, čije je delo presudno uticalo na evropsko slikarstvo u traženju ...

Izvor: Foto: Wikimedia Commons

Vinsent van Gog rođen je 30. marta 1853. godine.

Oduvek je voleo da slika, ali pošto za to niko od njegovih bližnjih nije imao razumevanja, upisao je studije teologije i radio u rudniku. Iz rudnika je brzo „pobegao" i inspirisan prizorima rudara i života radničkih porodica kasnije nalazio motive za svoje brojne slike.

Povezane vesti

Sedam godina je živeo kao sveštenik u Hagu, a zatim je poslat da bude šegrt u jednoj prodavnici slika u Parizu. Tamo je stekao uvid u slikarstvo, pa se i sam zainteresovao za slikanje i želeo da postane slikar.

Sve vreme je strastveno slikao i u svoj rad unosio maksimum emocija. Ponašao se kao fanatik koji istovremeno traži i prima savete sa svih strana. Štaviše, tri meseca je boravio na akademiji u Antverpenu, kako bi nadoknadio svoje nedostatke u crtanju.

Međutim, njegova priroda ga je terala u Pariz, gde ga je čekao voljeni brat Teo. Pred kraj svog života, poslednje četiri godine, Van Gog je radikalno promenio svoju paletu i način rada: javljaju se svojevrsne arabeske u svežim, otvorenim bojama, forma postaje dekorativna uz grafike u fragmentima. Počinje da primenjuje čistu otvorenu skalu boja, a oblike konturiše tamnom bojom. Već 188. godine, izbacuje gotovo sliku za slikom. Uz to su se njegove boje pod mediteranskim nebom zažarile, zasijale i zablistale kao da je u njima svjetlo samog Sunca. Tada su nastali i čuveni „Suncokreti" kao i upravo taj izraz „Van Gogovski žuta boja".

Povezane vesti

Poslednjih godina života živeo je is tvarao u Arlu, koji ga je beskrajno inspirisao. Tada je pozvao u posetu svog velikog prijatelja Pola Gogena, kako bi ostvarili davnašnji san svih slikara: da se okupe na zajedničkom radu napolju u prirodi.

Vrlo brzo se pokazalo, da između njih postoje nepremostive suprotnosti: sve je otišlo toliko daleko, da je jedne noći u diskusiji Van Gog u svom neuravnoteženom stanju navalio na Gogena da ga zakolje. Međutim, Gogen je uspeo da pobegne, ali je Vinsent sam sebe kaznio, odsekavši sebi uvo. Isečeno uho odneo je istog trenutka u javnu kuću, gde je bio inače čest gost, a potom pada u težak i bolan grč epileptika.

Gogen se vratio u Pariz, a Van Gog u psihijatrijsku bolnicu. Svestan je da je u ludnici, ali između pojedinih nastupa strastveno radi - njegove boje kao da su dobile još više na intenzitetu. Bez predaha je slikao i crtao, grčevito radio. Radio je manijakalno, suludo, divlje. Želeo je da radom pobedi samo ludilo. Tada je inspiraciju našao u čempresima koje je neumorno slikao u tom periodu, a tada je nastala i čuvena „Zvezdano nebo".

Najnovije

Priroda

Nauka