Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Istorija

Najčudesnija građevina renesanse: Bruneleskijeva kupola

Autor Vuk Ilić
Autor Vuk Ilić

Kako je jedan przničavi zlatar, bez ikakvog formalnog obrazovanja iz oblasti arhitekture, stvorio najčudesniju zgradu renesanse.

Izvor: Fotografija: Dejv Joder

Tokom naredne godine nadzornici su se sastali sa Bruneleskijem nekoliko puta, izmamljujući sve više detalja o njegovoj zamisli. I počeli su da shvataju koliko je ona uistinu brilijantna (i rizična). Njegova kupola bi se sastojala od dve koncentrične kalote, od kojih je unutrašnja, a koja je vidljiva iz katedrale, smeštena unutar šire i više spoljne kupole. Da bi suzbio spoljnu silu pritiska izazvanu težinom ove velike strukture, a koja bi mogla da izazove naprsnuća ili čak rušenje čitave građevine, ojačao bi zidove zategnutim prstenovima od kamena, gvožđa i drveta, poput obruča na buretu. Podigao je prvih 17 metara od kamena, posle čega je nastavio sa laganijim materijalima, pomenutom spugnom ili ciglom. Uverio je nadzornike da sve ovo može da izvede bez uobičajenih građevinskih skela koje polaze od temelja. Njih su obradovale ogromne uštede u drvnoj građi i pratećem radu, bar tokom rada na prvih 21 metar, posle čega bi sve zavisilo od toga kako se stvari budu razvijale "jer u građevinarstvu samo nas praktično iskustvo uči onome što sleduje".

NADZORNICI SU SE 1420. GODINE usaglasili da Filipa Bruneleskija imenuju za proveditorea, ili rukovodioca projekta izgradnje kupole. Ovome su dodali jednu značajnu klauzulu. Nepopustljivi u svom uverenju da suparništvo obezbeđuje kontrolu kvaliteta, trgovci i bankari su imenovali Lorenca Gibertija, Bruneleskijevog kolegu zlatara, za korukovodioca. Njih dvojica su bili rivali još od 1401. godine, kada su se nadmetali za jednu drugu čuvenu narudžbinu, nova bronzana vrata za firentinsku krstionicu. Giberti je pobedio. (Mnogo docnije zadivljeni Mikelanđelo je ova Gibertijeva vrata nazvao "Vratima raja") Do tada je Giberti već bio najslavniji umetnik Firence sa najuticajnijim političkim vezama. Tako je Bruneleski, čije je idejno rešenje za izgradnju kupole u potpunosti usvojeno, sada bio primoran da radi rame uz rame sa svojim iritirajuće uspešnim suparnikom. Ovaj dogovor će uzrokovati mnoge spletke i obmane.

Pogledajte galeriju fotografija


Na tako burnoj osnovi otpočela je izgradnja Il Cupolone (velike kupole), monumentalnog projekta čije će napredovanje tokom narednih 16 godina predstavljati gradsku dramu u malom. Rast kupole postao je referentna odrednica gradskog života – događaji su planirani, a obećanja održavana "pre nego što kupola bude pokrivena". Njen obli obris, tako nesličan ćoškastim oblicima gotike, simbolično je predstavljao nezavisnost Firentinske republike od tiranskog Milana, i štaviše, neposluh renesansnog oslobođenja u odnosu na zagušljiva srednjovekovna ograničenja.

PRVI PROBLEM koji je trebalo rešiti bio je čisto tehničke prirode. Nije postojao mehanizam za podizanje koji bi mogao da podiže i upravlja izuzetno teškim materijalima sa kojima je moralo da se radi na tako velikoj visini. Tu je Bruneleski, časovničar i murdar, nadmašio samoga sebe. Osmislio je trobrzinsku dizalicu sa složenim sistemom zupčanika, remenja, navoja i osovina. Tu dizalicu je pokretao samo jedan par ujarmljenih volova koji je okretao drvenu rudu. Dizalica je koristila poseban konopac, dugačak 183 metra i težak više od 450 kilograma, koji su po narudžbini napravili brodograditelji iz Pize, kao i tehnološki potpuno inovativan sistem spojnica koji je omogućavao izmenu pravca kretanja tereta bez okretanja volova. Docnije je Bruneleski pravio i druge mašine za podizanje tereta, među njima i castello, kran od oko 20 metara visine sa nizom kontrategova i ručnih stega za bočno pokretanje tereta u trenutku kada je podignut na željenu visinu. Bruneleskijeve dizalice su toliko bile ispred svog vremena da nisu stekle takmaca sve do industrijske revolucije, čak iako su očaravale generacije umetnika i pronalazača, među kojima je bio i izvesni Leonardo iz obližnje toskanske varoši Vinča, čije nam knjige sa skicama danas svedoče kako su te dizalice bile napravljene.

Pošto je prikupio neophodan alat, Bruneleski je svoju punu pažnju posvetio kupoli, koju je oblikovao uz pomoć niza zapanjujućih tehnoloških inovacija. Njegova zamisao o izgradnji dvostruke kalote izrodila je građevinu koja je bilo daleko lakša i viša nego što bi to bila bilo koja masivna kupola te veličine. U strukturu kupole utkao je opeke postupkom koji se u zidarstvu naziva "riblja kost", koji je bio malo poznat do njegovog doba, a što je čitavoj građevini donelo dodatnu čvrstinu.

Tokom godina izgradnje Bruneleski je sve više vremena provodio na gradilištu. Nadzirao je proizvodnju cigala različitih dimenzija i brinuo se o nabavci prvoklasnog kamena i mermera iz kamenoloma. Predvodio je čitavu armiju zidara i klesara, tesara, kovača, talilaca olova, pintera, vodonoša, kao i drugih zanatlija. Kada bi ih zbunio nekakav zamršeni konstrukcioni detalj, kazuje nam jedan biograf, on bi oblikovao model od voska ili gline, ili bi izdeljao repu da bi ilustrovao šta je to što želi. Bruneleski je posebno vodio računa o radnicima i brinuo se koliko zbog njihove bezbednosti, toliko i zbog toga da izgradnja kupole napreduje onoliko brzo koliko je to moguće. Naređivao je da im se vino preseca vodom da bi ostali bistri na visinama (ova naredba je ukinuta pod pritiskom nezadovoljnih radnika) i stavljao je ograde na viseće platforme da bi ih sačuvao od pada – ili da bi im zaklonio vrtoglavi pogled naniže. Prema poznatoj priči, Bruneleski je umeo da bude i nepodnošljiv poslodovac. Kada su zidari obustavili rad tražeći veće nadnice, doveo je štrajkbrehere iz Lombardije i popustio je tek kad su se zidari vratili sa kapama u rukama i pristali da se vrate na stare poslove – sa umanjenim nadnicama.

Povezane vesti

Povezane vesti

Takođe je morao da se nosi sa visoko pozicioniranim protivnicima, koje je predvodio smutljivi Lorenco Giberti. Iako je Bruneleski bio koncepcijski i operativni predvodnik ovog projekta od samog početka, on i Giberti su primali podjednaku godišnju platu u iznosu od 36 florina.

Bruneleskijevi biografi pripovedaju jednu zabavnu priču o tome kako je konačno nadmudrio Gibertija. U leto 1423. godine, upravo pre nego što će biti postavljen drveni prsten oko kupole, Bruneleski je iznenada legao u krevet, žaleći se na jake bolove u slabinama. Kada su zbunjeni tesari i zidari pitali kako da postave ogromne kestenove grede u prsten, on je za taj zadatak ovlastio svog rivala. Giberti je postavio tek nekoliko greda kada se Bruneleski, čudesno oporavljen, vratio na gradilište i proglasio Gibertijev rad u toj meri nekompetentnim da je sve moralo da se čupa i menja. Lično Bruneleski je upravljao ovim prepravkama i sve vreme se žalio nadzornicima da njegov korukovodilac prima platu koju ne zaslužuje. Mada je ovaj izveštaj verovatno napisao biograf koji se divio Bruneleskiju te je stoga pomalo pristrasan, arhivski zapisi s kraja te godine uistinu navode Bruneleskija kao jedinog "izumitelja i rukovodioca izgradnje kupole". Kasnije se njegova godišnja plata povećala na 100 florina, dok je Giberti nastavio da dobija 36 florina.

Najnovije

Priroda

Nauka