Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Trofeji lovaca na glave otkriveni u drevnom Londonu

Odrubljivanje glava i izobilje brutalnosti bilo je obeležje smrti rimskih gladijatora, kriminalaca i ratnih žrtava, ukazuju nalazi forenzičkih arheologa koji proučavaju lobanje iz drevnog Londona.

Napredan glavni grad rimske provincije od 100. godine naše ere, Londinium (današnji London) imao je rimske legije, nemirne Britance i amfiteatar za gladijatorske igre. Uz jednu od svojih “izgubljenih reka”, Volbruk potok, London je imao štavionice i pogrebne jame.

Rebeka Redfern iz Muzeja u Londonu i Heder Bouni iz Muzeja za prirodnjačku istoriju u Londonu u izveštaju navode da analiza 39 lobanja otkrivenih u tim jamama – od kojih mnoge imaju znakove odrubljivanja i drugih brutalnosti – govore o krvavoj prošlosti.

“Moguće je da predstavljaju ostatke pogubljenih kriminalaca, gladijatora i trofejne glave.”, rekla je Redfern i dodala: “Ubeđene smo da povrede koje su uočene na ovim ostacima ljudi nisu mogle biti nanete slučajno.”

Gladijatori su bili poznati kao glavni zabavljači u doba Rima, boreći se u raznim kostimima, pomoću različitog naoružanja u amfiteatrima širom carstva. Dok rimska umetnost prikazuje gladijatorske tuče i legionarsko mahanje carevima odsečenim glavama neprijatelja, lobanje pružaju direktan dokaz o svirepom životu i smrti u antičkom carstvu.

Povreda lobanje

Arheolozi su 1989. godine otkrili lobanje u serijama jama koje su povezane sa štavionicama i u bunaru koji se nalazi uz Volbruk potok. Većina datira između 120. i 160. godine, kada je Londinium bio na vrhuncu i pripadaju muškarcima između 26 i 35 godina starosti.

Lobanje iz svih jama imaju tragove povreda od tupe sile ili ivice oružja, pokazuje mikroskopska analiza, ukazujući na razbijana ili isečena lica, prelome oka i očnih jabučica i udarce u potiljak.

Ukazujući na to da su vodili težak i grub život, osmorica imaju znakove zalečenih fraktura na lobanjama. Većina lobanja ima tragove lečenja rana pre nego što su im vlasnici tragično nastradali.

U smrti, samo nešto više od polovine muških lobanja nosi sveže načinjene tragove ili nekoliko rana, uključujući slomljene ili isečene vilice. Jedna lobanja je sahranjena sama, direktno otkrivajući tragove koji ukazuju na njeno odrubljivanje. “Usamljeno” sahranjivanje ostalih lobanja (samo je jedna butna kost pronađena s njima) u jamama takođe  ukazuje na odrubljivanje, pre ili posle smrti, navodi se u istraživanju.

Londiniumski gladijatori?

Autorke studije sugerišu da ovi tragovi teškog života mogu značiti da su lobanje pripadale gladijatorima poraženim u Londiniumskom amfiteatru, koji se tada nalazio nedaleko od Volbruka.

“Dokazi za odsecanje glava mogu se odnositi na otpremanje smrtno povređenih učesnika borbi u amfiteatru.”, piše u radu. Iako su rimski gladijatori često imali formalne sahrane, tela mnogih boraca nisu preuzimana i zbog toga su bila isključena iz pogrebne prakse.

Međutim, Katlin Kolman stručnjak sa običaje rimskih gladijatora sa Harvarda je sumnjičava. “Osakaćeni ljudski ostaci pronađeni u Volbruk potoku pre ukazuju da su bili žrtve siledžija, ratova bandi ili urbane pobune.”, rekla je ona.

Redfern tvrdi da pobune ili bande ne mogu objasniti kolekciju lobanja. “Nema dokaza za socijalni nemir, rat ili neki drugo delo organizovanog nasilja u Londonu tokom perioda iz kog su ovi ljudski ostaci. Samim tim, vidim dva moguća ishoda, da su ovo fatalno ranjeni gladijatori, ili žrtve rimskih lovaca na glave.”, rekla je Redfern.

Trajanov stub u Rimu, na primer, poput drugih rimskih javnih objekata prikazuje rimske vojnike kako pokazuju glave “varvarskih” neprijatelja poraženih u bici. Lobanje pronađene u Londonu nemaju tragove koji bi ukazivali da su bile nabijene na koplja, što je bila praksa u to vreme, što ne znači da nisu na neki drugi način bile izložene nakon egzekucije ili smrti u Londiniumskom amfiteatru, kažu autorke istraživanja.

Međutim, bez nadgrobnih spomenika poput onih pronađenih na poznatim gladijatorskim grobljima u ruševinama Efesa u Turskoj, “nema dokaza koji bi povezali ove skelete sa gladijatorima”, zaključuje Kolman.

Rimsko pravo

To ostavlja mesto za druge mogućnosti koje su pokrenule autorke, poput one da su lobanje pripadale pogubljenim kriminalcima ili su bile ratni trofeji sakupljani od strane rimskih legionara.

“Rimska vojska je snažno povezana sa praksom lova na glave.”, navodi se u radu. Stacionirani na Hadrijanovom zidu radi zaštite granice, imali bi bezbroj prilika. Tragovi odsecanja glave, neke ubodne rane i puki broj useka ukazuju da su neki ostaci predstavljali trofejne glave.

Druga mogućnost je da su kriminalci ubijeni, a zatim izloženi nakon smrti. Jedna lobanja pronađena na lokalitetu izgleda da je bila grižena od strane psa pre nego što je bačena u jamu.

„Postoji širok dijapazon pogleda na krvožedne Rimljane, ali je ovo prvi put da imamo dokaze za ovakav tip nasilnih akata u Londonu.“, zaključuje Redfern. Za sada, ona kaže da su dokazi takvi da ostavljaju mogućnost da lobalje potiču iz bilo koje ili čak svih verzija – gladijatora, kriminalaca ili ratnih trofeja.

U budućnosti će, nadaju se arheolozi, nastaviti analizu izotopa usmerenu ka otkrivanju mesta odakle su potekli njihovi vlasnici, koja možda može otkriti da li su bili pogubljeni lokalci ili samo nesrećnici iz udaljenih mesta, možda gladijatora, koje je dočekao jeziv kraj u Starom Londiniumu.

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka