Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Viminacijum: Čudesni svet mrtvih

Nekadašnji glavni grad rimske provincije Gornje Mezije još uvek krije svoje tajne…

  Izvor: Snimio: Marko Risović

Prva arheološka istraživanja Viminacijuma izvršio je 1882. godine Mihailo Valtrović, prvi profesor arheologije na beogradskoj Velikoj školi i upravnik (čuvar) Narodnog muzeja u Beogradu (iskopavanja je izvršio sa 12 zatvorenika iz obližnjeg zatvora Zabela, jer država nije imala novca za drugu radnu snagu). Valtrović prezentuje javnosti podatak da su dimenzije vojnog logora 430 x 350 m, da bi dve decenije posle (1902/1903) njegov učenik Miloje Vasić, kasnije veliko ime srpske arheologije, zapisao da se uz vojni logor nalazilo i civilno naselje na površini od 72 hektara, sa dužom stranom naselja od oko 850 m. Nažalost, proći će sedam decenija da bi se arheolozi vratili na ovaj lokalitet. Učiniće to 1972. godine tim Arheološkog instituta SANU, koji je narednih dvadesetpet godina vodila dr Ljubica Zotović, sa težištem na istraživanju nekropola južno i zapadno od grada.

"Samo tri odsto Viminacijuma je iskopano, a tu nas na površini od 450 hektara šire i 220 hektara uže gradske teritorije čekaju gradske kapije i bedemi, palate, hramovi, javna kupatila, pozorišta, mauzolej, amfiteatar, hipodrom, akvadukt, trgovi, ulice. Pa ovaj grad je za trećinu bio veći od Pompeje”, govori nadahnuto dr Korać, direktor Arheološkog parka Viminacijum od 2000. godine, koji je na ovaj lokalitet, na poziv dr Zotović, stigao kao mladi arheolog još 1981. godine.

"Te 2000. postao sam i miljenik sudbine: država mi je dala novac za nastavak radova na Viminacijumu. Hrabro sam odlučio da malo ostavim nekropole po strani i da krenem u dalje istraživanje legijskog logora i grada, za šta sam izdvojio polovinu dobijenog novca, dok sam ostatak ostavio da bi ono što je do tada otkriveno bilo konzervirano, pokriveno i prezentovano javnosti. Bilo mi je sasvim prirodno da ono što je do tada znala mala grupa ljudi, vidi i svet” reče naš domaćin i zadovoljno pokaza na veću grupu posetilaca koja nam se približavala.

Pionir arheologije u Srbiji Mihailo Valtrović govorio je još krajem XIX veka "da starinar (tadašnji naziv za arheologa) treba da potraži pomoć od prirodnih nauka i prirodnjaka". Time je nagovestio ono što će u punoj meri ostvariti dr Korać početkom novog milenijuma, angažujući multidisciplinarni tim u daljem istraživanju Viminacijuma. „Otkrivanje odraza arheoloških objekata u reljefu terena, pokrivenih naslagama različitog materijala, uspešno obavljamo analizom aerosnimaka i geofizičkim metodama; primenom geoelektrike i georadarom. To znači da ne kopamo naslepo.” Tako je georadarom otkrivena kasnoantička bazilika iz IV veka, dok je kombinacijom različitih metoda određen približni gabarit vojnog logora i gradskog naselja i detektovani objekti u njima: mauzolej (mausoleum), sedište glavnokomandujućeg vojnog logora (principia), urbane gradske strukture (insulae), kao i akvadukt (aquaductus) u dužini od oko 1,5 km i luka (portus).

Već sa prilaza lokalitetu vidljive su tri lamelirane drvene konstrukcije širokih raspona. Prva pokriva carski mauzolej (najverovatnije imperatora Hostilijana iz III veka), druga pokriva terme, a treća severnu kapiju vojnog logora. Pokriven je i skelet mamuta starosti oko milion godina (dodatno otkriće iz 2009. godine), a lokalitetom dominira zidani objekat Naučno-istraživačkog i turističkog centra Domus Scientiarum, izgrađen u formi rimske vile rustike.

Bogatstvo Viminacijuma, grada koji je živeo pet vekova, raspoređeno je u njegovim istraženim i neistraženim delovima. Koji je veći i značajniji deo, danas je teško reći. U narodnim muzejima u Beogradu i Požarevcu čuva se oko 40.000 predmeta sa Viminacijuma (staklene posude, keramika, alat, metalni novac, nakit ...), od čega je preko 700 izrađeno od zlata i srebra. Otkriveno je i više od 13.500 grobova. Dobro očuvani skeleti u njima potvrđuju tezu da su Rimljani bili visoki samo oko 1,5 m. Sarkofazi i nadgrobne ploče često su ukrašeni reljefnim predstavama iz mitologije ili svakodnevnog života.

Posebno se izdvajaju freske na grobnicama iz IV veka. Freska sa predstavom mlade žene iz viših društvenih slojeva (zlatnom bojom joj je obrubljena haljina od brokata), po umetničkoj vrednosti je vrhunski domet kasnoantičkog slikarstva. Do „Antičke Mona Lize”, tako nazvane zbog svoje lepote i zagonetnog osmeha, stižemo podzemnim hodnikom sa blagom kosinom na dole. Freska se nalazi na dubini od 5 m. Osvetljena je specijalnim svetlom da ne bi došlo do promene originalne boje. Koliko smo oduševljeni njenim izgledom, toliko nam se nameće i saznanje da se u tom podzemnom hodniku o svakom detalju vodilo računa, što će se u daljem obilasku lokaliteta, primereno pronađenom objektu ili predmetu, stalno potvrđivati.

Anomimni slikar nije ni slutio da će njegovo delo, osim naručioca, videti toliki svet.

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Priroda

Nauka