Svakih 14 dana nestane po jedan jezik. Do početka sledećeg veka verovatno će iščeznuti skoro polovina od otprilike 7.000 jezika koji se govore na planeti, jer mnoge zajednice daju prednost engleskom, mandarinskom ili španskom u ...
Aka
Ugled makrova
Bio sam svedok porazne cene umiranja jednog jezika tokom svoje posete plemenu Aka u Paliziju, rustičnom planinskom seocetu u krševitoj provinciji Arunačal Pradeš, na krajnjem severoistoku Indije. Do sela se stiže posle pet sati vožnje uzanim planinskim putevima kroz džunglu i rastinje. Jedina ulica u selu oivičena je kućama sa fasadama od neobojenih dasaka, izdignutih poput sojenica, sa krovovima od šindre ili metala. Seljani za svoje potrebe gaje pirinač, jam, spanać, pomorandže i đumbir; kolju sopstvene svinje i koze; i sami grade kuće. Zbog svoje izolovanosti pleme Aka razvilo je radikalnu samodovoljnost, osvedočenu u činjenici da u njihovom jeziku ne postoji reč "posao", u smislu rada za platu.
U plemenu Aka lično bogatstvo vrednuje se kroz broj mitana, vrste himalajskih goveda. Recimo, osam mitana smatra se pristojnom cenom koju mladoženja u Paliziju treba da plati za nevestu. Najdragoceniji predmet je tradzi ogrlica – vredi i do sedam mitana – mahom izrađena od žutog kamena. Ogrlice se prenose s kolena na koleno, pa one najdragocenije možete imati samo ako ih nasledite.
Kad govorite jezikom Aka – ili bilo kojim jezikom – zaranjate u njegov karakter i koncept. "Ja svet posmatram kroz prizmu ovog jezika", kaže otac Vidžej Disouza, koji je u vreme moje posete vodio jezuitsku školu u Paliziju. Isusovci su otvorili školu delimično i zbog zabrinutosti za opstanak jezika i kulture Aka koje su hteli da podrže (mada se predavanja drže na engleskom). Disouza je sa juga Indije, njegov maternji jezik je konkani. Kad je 1999. godine došao u Palizi i počeo da govori akanski, taj jezik ga je preobrazio.
"Menja vam način razmišljanja, pogled na svet", kaže mi u svojoj direktorskoj kancelariji, dok kroz hodnik deca žure ka svojim učionicama. Jedan primer je makrov. Slična reč u Disouzinom maternjem jeziku je uvredljiv naziv za starca. Kod Aka makrov znači nešto više. To je izraz poštovanja, učtivosti, milošte. Muškarac Aka može neku ženu da nazove makrovom kad hoće da naglasi njenu razboritost u seoskim pitanjima i odnosima, i, kako kaže Disouza, "supruga može svog muža da naziva makrovom čak i kad je mlad" i da mu tako tepa.
Američki lingvisti Dejvid Harison i Greg Anderson još od 2008. godine dolaze u Arunačal Pradeš da proučavaju lokalne jezike. Oni su dvojica od više desetina lingvista koji širom sveta proučavaju jezike koju odumiru. Neki to rade u ime akademskih i drugih institucija (Harison i Anderson rade na projektu očuvanja jezika pod pokroviteljstvom National Geographica), dok neki rade za razne hrišćanske organizacije i prevode Sveto pismo na nove jezike. Glavni, zvanični indeks svetskih jezika je "Etnolog", iza koga stoji verska organizacija SIL International. Namera istraživača ne mora da bude versko preobraćenje govornika, već beleženje gramatike i rečnika pre nego što jezik nestane ili se iskvari, ali može da bude i intervencionistička, da se razvije pismo kao podrška govornom jeziku, da se sastavi rečnik i govornici nauče da pišu.
Lingvisti su identifikovali mnoštvo jezičkih čvorišta (analogno čvorištima biodiverziteta) koje odlikuju visok nivo lingvističke raznovrsnosti i veliki broj ugroženih jezika (vidi mapu na str. XX). Mnoga čvorišta nalaze se u najzabačenijim, često negostoljubivim oblastima sveta – poput Arunačal Pradeša. Aka i susedni jezici su zaštićeni jer je Arunačal Pradeš odavno zatvoren za posetioce i označen kao specijalni pogranični region. Čak ni ostalim Indijcima nije dozvoljeno da kroče u ovu oblast bez posebne dozvole državnih organa, pa su krhke lokalne mikrokulture ostale pošteđene navale došljaka, modernizacije – i lingvista. Ovaj region se često naziva crnom rupom lingvistike, jer je njegova neverovatna jezička raznolikost vrlo malo istražena.
Dobar deo javnog života u Paliziju reguliše se stalnim pripovedanjem mitoloških priča, izuzetno mudrih mitova kojima se propisuju pravila ponašanja. Tako će neki spor oko novca dovesti do pripovedanja storije o duhu čije kćeri je pojeo krokodil, jednu po jednu, dok su prelazile reku da bi ocu odnele večeru na njivu. On ubija krokodila, a neki sveštenik mu obećava da će poslednju pojedenu ćerku vratiti među žive. Međutim, za to traži preterano visoku novčanu nadoknadu, pa mu se duh osveti tako što se pretvori u grumen đumbira koji se zaglavi u grlu pohlepnog sveštenika.
Pogledajte galeriju: Glasovi koji zamiru
Takve priče su tradicionalno stariji pričali mladima na vrlo formalnoj varijanti jezika Aka koju mlađa generacija još ne razume, kao ni određena pravila među kojima je i ono kad stariji počne da priča priču, ne prekida se dok je ne ispriča do kraja. Kao i u lingvistici, prekidanje procesa dovodi do propasti. Međutim, mlađe generacije Aka više ne slede svoje pretke i ne uče formalnu verziju svog jezika, niti uče priče koje propisuju pravila svakodnevnog ponašanja. Čak i u ovom zabačenom kraju mladi zanemaruju maternji jezik jer podležu čarima hindu jezika sa televizije i engleskog u školama. Danas jezik Aka ima manje od 2.000 govornika, dovoljno malo da bi se našao na spisku ugroženih.
Jedne večeri u Paliziju Harison, Anderson, indijski lingvista Ganeš Murmu i ja sedimo na podu oko ognjišta u kući Parija Nimaosua, 25-godišnjeg nastavnika u jezuitskoj školi. Kao starosedelac Palizija, Nimasou voli svoju Aka kulturu, iako čezne da ode u spoljašnji svet. U njegovoj spavaćoj sobi u susednoj kolibi stoji televizor koji čeka da dođe struja. A struje nema već mesecima, zbog mnogih klizišta koja su oštetila trafostanice. Posle večere Nimasou na trenutak nestaje i vraća se noseći flekavu, belu pamučnu krpu, koju zatim odmotava pod treperavim svetlom vatre sa ognjišta. Ukazuje se mala zbirka obrednih predmeta: čeljust tigra, vilica pitona, oštra zubata čeljust neke rečne ribe, kvarcni kristal i ostale stvari iz šamanske kolekcije. Ova zbirka je pripadala Nimasouovom ocu sve do njegove smrti 1991. godine.
"Moj otac je bio sveštenik", kaže Nimasou, "kao i njegov otac." "A sada?" pitam ga ja. "Da li si ti sledeći?" Nimasou zuri u talismane i odmahuje glavom. Poseduje zbirku, ali ne zna obredne pesme, jer otac pre smrti nije stigao da mu ih prenese. Bez odgovarajućih reči nema šanse da se prizove moć iz obrednih predmeta.
Lingvistika je doživela dve velike revolucije u poslednjih 60 godina, naizgled na suprotnim stranama ove naučne discipline. Krajem pedesetih godina XX veka, Noam Čomski je izneo teoriju da su svi jezici izgrađeni na univerzalnoj gramatici koja je usađena u ljudske gene. Druga promena u lingvistici – nagli porast interesovanja za male i ugrožene jezike – usredsredila se na raznovrsnost lingvističkog iskustva. Terenske lingviste, poput Dejvida Harisona, više zanimaju posebnosti koje svaki jezik čine jedinstvenim i uticaj kulture na jezičku formu. Harison ističe da oko 85 odsto svetskih jezika tek treba dokumentovati. Razumevanje tih jezika može samo da obogati naše poimanje univerzalnih aspekata svih jezika.
Različiti jezici označavaju raznovrsnost ljudskog iskustva, otkrivajući razlike u aspektima života koje često smatramo univerzalnim, kao što je naš doživljaj vremena, brojeva ili boja. U Tuvi, recimo, o prošlosti se uvek govori u budućem vremenu, a budućnost je nešto što je iza vas. "Ne možemo da kažemo: ’Jedva čekam sutra’ ", kaže mi jedan Tuvanac. I zaista, on bi pre rekao: "Jedva čekam prekjuče." Ako razmišljate na tuvanski način, rečenica itekako ima smisla. Kad bi budućnost bila ispred nas, zar je ne bismo jasno videli?
Manji jezici često čuvaju tragove numeričkih sistema koji su stariji od savremenog decimalnog sistema. Amazonsko pleme Pira ne poseduje nikakve reči za konkretne brojeve, već ima relativne pojmove kao "malo" i "mnogo". Odsustvo numeričkih izraza u jeziku Pira ukazuje na to da je brojanje stvari možda uslovljeno određenom kulturom i nije deo urođenog kognitivnog poimanja kod ljudi. Tumačenje boja takođe varira od jezika do jezika. Ono što mi doživljavamo kao prirodan spektar duginih boja zapravo je različito izdeljeno u različitim jezicima, pri čemu mnogi jezici imaju više ili manje kategorija boja nego njihove komšije.
Povezane vesti
-
Umetnost |
01. Feb 2016.
Kako oživeti izumrli jezik?
Jezik oblikuje iskustvo (naše kognitivne sposobnosti) jer nastoji da klasifikuje svet kako bi osmislio ono što vidimo.
Klasifikacija može biti široka. U jeziku Aka, životinjsko carstvo deli se na životinje koje se jedu i na one koje se ne jedu. Može biti i vrlo precizna. Sibirski uzgajivači irvasa iz naroda Todžu imaju bogat rečnik za vrste irvasa: iji diktig mijs je, recimo, uštrojeni mužjak star četiri godine.
Ukoliko jezik Aka, ili bilo koji drugi, biva istisnut novim, većim jezikom čija je upotreba univerzalnija, njegovo zamiranje potkopava temelje samog plemena. "Aka je naš identitet", kaže mi jedan seljanin dok hodamo vijugavom stazom između pirinčanih polja od Palizija ka šumi pored reke. "Bez njega, utopićemo se u masu." Međutim, da li i ostatak sveta treba da žali? To pitanje nije lako postaviti na Aka jeziku jer oni nemaju nijednu reč za svet. Međutim, narod Aka može da ponudi odgovor oličen u konceptu makrova – poštovanje tradicije, vekovnog znanja, onog što je bilo ranije, ubeđenje da fizički krhki, ali ugledni imaju čemu da poduče fizički snažne, ali nezrele, nečemu što je od dragocene važnosti.
