Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Drevni Egipćani prvi posmatrali "Demonsku zvezdu"?

Egipćani su po svemu sudeći pratili zvezdu Algol iz sazvežđa Persej, poznatu i pod nazivom "Demonska zvezda", a to je verovatno najstariji zapis o njoj, navode astronomi…

 Izvor: Foto: Shutterstock

Zna se da su stari Egipćani vodili kalendar koji je označavao srećne i nesrećne dane, a ta predviđanja bila su bazirana na astronomskim događajima, tesno povezanim sa mitološkim verovanjima, za koje se smatralo da utiču na svakodnevni život. Najbolje očuvan od ovakvih kalendara je Kalendar iz Kaira, dokument ispisan na papirusu koji datira iz perioda između 1163. i 1271. godine p.n.e. Pored svakog dana u ovom kalendaru stoje i tri hijeroglifa, koji upućuju na mitološka bića i pokazuju da li taj datum srećan ili nesrećan, piše livescience.com.

Astronomi sa Univerziteta u Helsinkiju, još ranije su otkrili da neki od srećnih dana uvek javljaju po istom šablonu – na svakih 29.6 dana. To se gotovo u potpunosti poklapa sa lunarnim ciklusom – vremenom između dva puna meseca. Mlad mesec su Egićani povezivali sa lošom srećom.

Razjareno Oko Horusa

Naučnici su sada u kalendaru otkrili još jedan šablon, koji se ponavlja na svakih 2.85 dana. Istraživači su skrenuli pažnju na to da se ovaj ciklus poklapa sa redovnim zatamnjenjem zvezde Algol, „Demonske zvezde“, koja se nalazi u sazvežđu Persej, kao jedno od očiju Meduzine glave. Naziv ove zvezde izveden je od arapske reči ra's al-ghul, što znači demonska glava.

Algol je najsjajniji među proznatim primerima eklipsnih binarnih sistema zvazda – sjajniji član ovog zvezdanog dvojca Beta Persej A, redovno biva pomračen od strane tamnijeg Beta Persej B člana. Ovaj fenomen, mi sa zemlje možemo posmatrati kao promenu sjajnosti zvezde Algol, a izgleda da su to zapazili i stari Egipćani.

"Nameće se zaključak da se prvo posmatranje ove promenljive zvezde dogodilo 3000 godina ranije, nego što se do sada mislilo", rekla je Lauri Jetsu, astronom sa Univerziteta u Helsinkiju.

U Kalendaru iz Kaira , ovaj zvezda se opisuje kao Udžat, Oko Horusa, koje se redovno menja iz mirnog u razjareno, a time se menja i njegov uticaj na život iz dobrog u loše. 

"Eklipsa, odnosno zatamnjenje zvezde, bilo je povezivano sa srećnim danima, jer je tumačeno kao smirivanje Oka Horusa" , kaže astronom i egiptolog sa Univerziteta u Helsinkiju, Sebastijan Prosedu, za LiveScience. "Sjajno Horusovo oko označavalo je njegov bes i pretnju čovečanstvu."

Ipak samo pretpostavka

Danas, Algol mena svoj sjaj na svakih 2.867 dana. Istraživači misle da je ovo nepoklapanje od 0.017 dana – oko 25 minuta – između drevnoegipatskih i sadašnjih vrednosti, može da se pripiše promenama kroz koje je Algol možda prošao u protekla tri milenijuma. Očigledno je da materija teče između dva člana binarnog sistema, menjajući njihove orbite, pa je zato sada potrebno da protekne više vremena između dve eklipse nego što je to bio slučaj ranije. Ako su sve ove pretpostavke tačne, podaci prikupljeni u starom Egiptu, mogli bi da rasvetle detalje o binarnim zvezdanim sistemima i promenama u njihovim orbitama.

"Mislim da će od sada egiptolozi tražiti moguće reference na Algol i na drugim mestima", rekao je Prosedu.

I drugi naučnici su intrigirani ovom idejom, ali ipak još uvek skeptični.

"Mislim da je ovo interesantna ideja, ali potvrđivanje iste je sasvim druga stvar", rekao je astrofizičar Piter Iglton sa iz Lorens Livermor nacionalne laboratorije, koji nije učestvovao u ovom istraživanju.

"Ovo poklapanje je vrlo uverljivo i egipatski zapisi se mogu pripisati Algolu, a pretpostavka da se eklipsa malo usporila tokom 3000 godina nije nerazumna", dodao je Iglton. "Ali se to, ipak, mora prihvatiti sa određenom rezervom – zaista je teško biti siguran u to šta su ljudi mislili pre tri milenijuma".

Istraživači su svoja otkrića objavili u žurnalu Astronomy & Astrophysics.

Možda će vas zanimati i:

Povezane vesti

Povezane vesti

Povezane vesti

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka