Rekonstruisana ogrlica stara 9.000 godina i napravljena od oko 2.500 perli: Zašto je bila namenjena detetu?

Ova ogrlica je otkrile mnogo toga o njegovom vlasniku - osmogodišnjem dečaku, ali i o društvu koje je nekada davno živelo u blizini Petre u Jordanu.

Do otkrića je došlo u selu Ba'ji, gde su živeli farmeri i stočari između 7.400 i 6.800 godine p.n.e.. Arheolozi tamo iskopavaju od 1997. godine u nadi da će saznati nešto više o njegovim neolitskim stanovnicima, uključujući društvene strukture, zanate i arhitekturu.

Sada, nakon pet godina proučavanja, istraživači ne samo da su rekonstruisali ogrlicu i vratili joj njen originalni izgled, već su bolje upoznali i njenog vlasnika: 8-godišnje dete koje je nosilo složeni nakit od oko 2.500 perli. Međunarodni tim na čelu sa sirijsko-francuskim arheologom Halom Alarašijem nedavno je objavio rad posvećen rekonstrukciji ogrlice - koja je sada izložena u jordanskom muzeju Petra - u časopisu Plos One.

Arheolozi su pronašli brojne ukrase na telima u drevnim grobovima dece i odraslih u Ba'ji i drugim mestima na Bliskom istoku, uključujući Siriju i Tursku. Ali Alaraši kaže da se nikada nije susrela sa nečim tako složenim. Različite vrste perli - koje su cevaste, ravne ili u obliku diska - su skoro identične po veličini i obliku, što sugeriše da je visoko kvalifikovana osoba ili grupa koristila specijalizovane alate za njihovo pravljenje, kaže ona.

Neke od perli su napravljene od lokalno dostupnih materijala, dok su druge dolazile sa udaljenih mesta, poput školjki sa Crvenog mora - nekih 95 km južno, i tirkiza koji verovatno potiče sa Sinajskog poluostrva udaljenog 240 km. A pošto je zajednica Ba'je nastanjivala udaljenu i neravnu lokaciju u planinama u blizini Petre, to postavlja pitanja: kako i zašto je grupa nabavljala takve materijale, kaže Alaraši, koja je povezana sa Španskim nacionalnim istraživačkim savetom i Univerzitetom sa Azurne obale. "To je misterija", kaže ona. "Uprkos njihovoj geografskoj i topografskoj izolaciji, oni su izuzetno dobro povezani."

Sa perlama su povezane i još neke zagonetke. Na primer, čini se da su neke od njih napravljene u vreme sahrane, dok su druge već bile dobro pohabane. "Ove razlike nešto znače, ali još uvek ne znamo šta", kaže Alaraši. "Ko je dao korišćene perle ovom detetu? Možda je prilikom smrti, član detetove porodice poklonio ili učestvovao u izradi ogrlice darivanjem svojih starih perli. Ili su možda detetu dali perle pri rođenju."

Na osnovu ogrlice i složenosti same sahrane, arheolozi su utvrdili da je dete - neodređenog pola - uživalo visok društveni status u zajednici. Sahrana je verovatno bila "veoma važan i emotivan" trenutak za grupu, onaj koji je takođe mogao da olakša tugovanje ili pregovore između članova zajednice, kaže Alaraši. "Ovi trenuci duboke tuge ili poštovanja su savršeno vreme za rešavanje bilo kakve tenzije ili sukoba", kaže ona. "Mislimo da su ogrlica i sahrana odigrali dodatnu ulogu u tom smislu."

Pošto se nakit često pravio od materijala kao što su drvo, seme, koža ili biljna vlakna koja se vremenom razgrađuju - i zato što su vreme i resursi ograničeni na lokacijama iskopavanja - arheolozi tek počinju da shvataju značaj i rasprostranjenost ukrasa za telo među neolitskim i ranijim zajednicama. (Najstariji poznati nakit, iskopan u pećini Bizmun u Maroku od 2014. do 2017. godine, star je oko 150.000 godina.)

Ali, Alaraši se nada da će u budućnosti moći da nauči još više o drevnim društvima upoređujući nakit sa različitih lokacija i iz različitih perioda. "Perle su komunikacioni sistem", kaže ona. "Naročito u praistorijskim društvima, ljudi su komunicirali kroz oblike, tipove, forme, boje i kombinacije. Oni su više nego samo dekorativni - takođe odaju informacije o ljudima, njihovim identitetima, njihovim verovanjima."

Tekst autorke Sare Kuta je originalno objavljen na američkom sajtu National Geographic-a. 

BONUS VIDEO: