Uz podršku zajednice uspela je da doživi tinejdžerske dane - otkriveni ostaci devojčice sa teškim oblikom invaliditeta

25.07.2023 10:05

Moderno društvo nije jedino koje gaji empatiju i vodi brugu o osobama sa invaliditetom, dokazi koji govore u prilog ovome otkriveni su nedavno u Brazilu.

Izvor: Profimedia / ilustracija

Kako su se vremena menjala, tako su i ljudi menjali svoj odnos prema osobama sa invaliditetom ili nekom vrstom mentalnog poremećaja. Danas, oni mogu da kažu kako pored daleko boljih medicinskih tretmana, žive daleko kvalitetnijim životim nego npr. osobe koje su se suočavale sa istim problemima pre par vekova. Ili bar mi mislimo da je uvek bilo tako.

Ipak, novo arheološko otkriće u Brazilu pokazuje da su ljudi čak i nekada davno gajili empatiju prema svojim članovima zajednice sa invaliditetom - tačnije spinom bifidom.

#OnlineFirst: Cryopreserved human umbilical cord as a meningeal patch during in utero spina bifida repair in a modified ovine model.https://t.co/is8mgv8DQE.pic.twitter.com/DHZ13QZbsw
— Journal of Neurosurgery (@TheJNS)July 23, 2023

Tinejdžerka iz predkolonijalne ere

Iskopavajući lokalitet iz predkolumbovske ere - rezultati radiokarbonskog datiranja se još uvek čekaju - arheolozi su naišli na grobnicu tinejdžerke sa očiglednim znacima spine bifide u NP Sera das Confusoes. Ono što je posebno iznenadilo istraživače jeste očigledna ljubav i briga koju je dobijala od drugih članova zajednice. Kako ovo znaju? Ovakva vrsta bolesti u vremenu bez moderne medicine je značila i kratak životni vek, ona je ipak uspela da doživi tinejdžerske godine. Pored toga, bila je sahranjena sa glavom tapira - životinja koja izgledom podseća na svinju, sa izuzetkom njuške i dlakom koja prekriva celo telo - i narukvicom izrađenom od semenki. Očigledno sa prilozima sa simboličnim značenjima za nju.

https://t.co/cyKogq2TbuAncient Remains of Disabled Teenage Girl Unearthed in Brazilhttps://t.co/7eNSisNHnL pic.twitter.com/xt642NACtE
— Billy Carson II (@4biddnKnowledge)July 23, 2023

Šta je spina bifida?

Ovo je naziv za rascep kićmenog stuba, usled kog ne može da se zatvori kičmena moždina. Defekt, koji može da dovede do paralize mišića, gubitka osećaja u ekstemitetima i sfinkterima, infekcija i usporenog mentalnog razvoja.

Profesor Tijago Tome sa Univerziteta Minaš Žerais, tvrdi: "Ona je čigledno imala veoma težak oblik bolesti. Najverovatnije nije mogla da hoda, što znači da su o njoj morali da brinu drugi ljudi iz njene zajednice." Što kako dodaje, otkriva podatke o društvenoj organizaciji zajednice kojoj je pripadala.

"Viđenje koje danas imamo u vezi sa brigom o osobama sa invaliditetom očigledno nisu postojala samo u našem modernom društvu. Autohtoni narodi u Brazilu su pokazivali isto ponašanje i pre dolaska kolonijalizma", rekao je Tome.

Domorodačko stanovništvo Južne Amerike je pre dolaska kolonijalista razvili svoju medicinu koja je dobro dokumentovana. Pored biljaka i drugih prirodnih resursa, oni su u lečenje često uključivali i molitve i ceremonije kako bi uspostavili ravnotežu između duha i tela i iscelili bolesnike.

Skelet se trenutno nalazi u Laboratoriji za osteoarheologiju na Federalnom Univerzitetu, a istraživanja sprovodi Klaudija Kinja sa svojim studentima. Detaljnijim antropološkim analizama se nadaju da će otkriti još neke detalje o njenom životu.