Arheolozi su slučajno čuli zagušujuću buku ispod njih, kopali su i otkrili - plesni podijum sa posebnom namenom

21.07.2023 09:18

Smešten visoko na Andima ovaj plesni podijum je imao specifičnu funkciju, kako tvrde arheolozi.

Izvor: Shutterstock

Jugoistočno od prestonice Perua, Lime, nalazi se lokalitet imena Vijeho Sangaiajiko. Ono po čemu je specifiačn jeste da je bio u upotrebi za vreme Inki, negde između 1400. i 1532. godine, a moguće i tokom španskih osvajanja. Arheolozi su sada ovde iskopali zvučni plesni podijum. I to ne bilo kakav, u pitanju je pozornica koja imitira zvuk bubnjeva i gromova dok se u njega udara nogama.

Do otkrića je došlo slučajno, jer su prilikom iskopavanja shvatili da se ispod njih čuje prigušena buka sa svakim potezom lopate i mistrije. Obuzeti radoznalošću i uzbuđenjem, nastavili su da kopaju sve dok nisu došli do izvora i shvatili o čemu se radi.

"Znamo da je u pred-kolumbovskim andskim ritualima ples imao veliki značaj. Verujem da je ova specijalno konstruisana platforma napravljena da poboljša prirodne zvuke povezane sa plesom", otkriva arheolog Kevin Lejn sa Univerziteta u Buenos Ajresu u Argentini.

Čemu je služio ovaj zvučni plesni podijum?

Treba uzeti u obzir da se mesto nalazi u andskom regionu poznatom po spektakularnim pejzažima, ali i činjenicom da su ljudi ovde u tom periodu verovali u natprirodno i živeli u skladu sa prirodom. Stoga je ovaj plesni podijum najverovatnije imao funkciju da ljudi prilikom ceremonija posvećenih bogu munje uspostave direktnu "komunikaciju" sa njim. Još jedna od teorija je da je imao i neku ulogu hrama, jer je pozicioniran nasuprot svete planine.

Konstrukcija širine 10 m nije nastala slučajno jer je dizajnirana da se udarci čuju jače, pomoću platforme sa četiri sloja ispune - od mešavine alpakine balege i gline.

"Mislimo da je platforma mogla da izdrži do 26 ljudi dok plešu i stvaraju glasan zvuk", kaže Lejn.

Ovo nije jedinstven nalaz jer je na još nekoliko andskih lokaliteta iskopano nekoliko zvučnih plesnih podijuma, što sugeriše da je ovo bila široko prihvaćena kulturna praksa.

Rezultati istraživanja su objavljeni u Journal of Anthropological Archaeology.