Otkriće koje se događa jednom u životu: Zašto arheolozi sumnjaju da ove grobnice pripadaju kraljevskom tipu?

Tokom iskopavanja arheološkog lokaliteta iz bronzanog doba na Kipru, tim naučnika iz Švedske je otkrio dve grobnice za koje sumnjaju da pripadaju tipu kraljevskih grobnica. Evo i zašto.

Grobnice se sastoje od nekoliko podzemnih komora veličine 4x5 metara, do kojih se dolazi kroz uski prolaz. Dok vredni grobni prilozi u njima sugerišu da su vlasnici najverovatnije bili vladari naselja, koje je bilo glavni trgovački centar između 1500. i 1300. godine p.n.e.., tj. tokom bronzanog doba.

Grobnice ispunjene luksuznim prilozima

Rukovodioci ekspedicije Soderberg od 2010. godine sprovode arheološka istraživanja na Kipru i do danas su uspeli da lociraju nekeoliko desetina grobnica sa izuzetno vrednim grobnim materijalom. Ali suštinska razlika između novootkrivenih i onih od pre, jeste veliki broj priloga.

"Pronašli smo više od 500 kompletnih predmeta raspoređenih u dve grobnice. Mnogi od artefakata se sastoje od visokokvalitetnih plemenitih metala, dragulja, slonovače i keramike", objasnio je Peter Fišer.

Najnovije grobnice otkrivene su pomoću magnetometara, vrste instrumenta koji "stvara" slike objekata i struktura zakopanih do 2 metra dubine.

"Uporedili smo mesto na kom je tokom poljoprivrednih radova preorana grnčarija, sa mapom koju je ucrtao magnetometar. On je otkrio da se na 1 do 2 metra dubine nalaze velike šupljine. To nas je navelo da dalje istražimo područje i otkrijemo grobove.", tvrdi Fišer.

Arheolozi veruju da je oko polovine predmeta uvezeno iz susednih regiona. Zlato i slonovača dolazili su iz Egipta, drago kamenje kao što su lapis lazuli, karneol i tirkiz uvezeno je iz Avganistana, Indije ili sa Sinaja, dok su predmeti od ćilibara stigli sa Baltika.

Među skeletnim ostacima ističu se oni koji su pripadali ženi okruženoj velikim brojem keramičkih predmeta, nakita i okruglog bronzanog ogledala. Pored nje je bio dečak od oko godinu dana sahranjen zajedno sa keramičkom igračkom.

Što se tiče ukrasa i nakita, Fišer pojašnjava da je "nekoliko pojedinaca - i muškaraca i žena - nosilo dijademe i ogrlice sa privescima najvišeg kvaliteta, verovatno napravljenim u Egiptu tokom 18. dinastije i vladavine faraona Ehnatona". Dijademe su bile ukrašene reljefnim slikama bikova, gazela, lavova i cveća.

Grobni predmeti su takođe uključivali različito bronzano oružje, od kojih su neki imali i delove od slonovače, ili hematita u zlatu sa prikazima bogova i vladara. 

"Veliko bogatstvo pojedinaca dolazilo je od proizvodnje bakra u obližnjim rudnicima na planini Trodos. Ovaj lučki grad je izvozio rafinisani metal u velikim količinama svojim susedima, a je važna roba jer u kombinaciji sa kalajem postaje tvrda i dragocena legura bronze", zaključuje Fišer.