Kakve žrtve su drevni stanovnici Pompeje prinosili boginji meseca? Rekonstruisan banket na osnovu dokaza iz hrama

30.05.2023 10:19

Analizom ostataka spaljenih kostiju otkrivenih u Izidinom hramu, arheolozi su uspeli da rekonstruišu ritualne misterioznog kulta staroegipatske boginje Meseca.

Izvor: Shutterstock

Prilikom najranijih iskopavanja Pompeje 1764. godine, jedan od najspektakulranijih nalaza na ovom arheološkom lokalitetu bio je Izidin hram. U pitanju je mala i dobro očuvana građevina u južnom delu antičkog grada, posvećena staroegipatskoj boginji Meseca čiji kult i ceremonije su bili tajna. I tu dolazimo do dela zbog čega je on privukao toliku pažnju, jer svaki - pa čak i najmanji detalj - vezan za ovaj kult otkrio bi istraživačima nešto novo i objasnio na koji način su ljudi tada obožavali ovu boginju.

Revidirajući prethodna i stičući nova saznanja, tim istraživača iz Pompeje je sada izneo teoriju da su ptice iskopane u hramu igrale ključnu ulogu u kultu Izide. Pored toga, oni su na osnovu njih rekonstruisali banket koji je ovde održan u 1. veku n.e. u njenu čast - a na kome su različite vrste ptica žrtvovane i pripremljene.

Ponude u vidu ptica za boginju Meseca

Autori novoobjavljene studije Ć. Кorbino i B. Demarči su analizirali ostatke koji su otkriveni u blizini Izidinog һrama u Pompeji tokom 2017. godine. Tom prilikom, oni su identifikovali 143 fragmenta skeleta koji pripadaju različitim vrstama ptica, uključujući i piliće, guske i grlice.

Tragovi na kostima sugerisali su kako su životinje spaljene još dok je na njima bilo mesa, što je prema mišljenju autora jasan znak ritualne prakse u kojoj su već pripremljene ptice prinošene božanstvu kao ponuda na banketu. One su verovatno kuvane u posebnim posudama u svetim kuһinjama i to od strane sveštenika, a zatim je jedan njihov deo konzumiran od strane istih, dok je drugi nuđen Izidi.

"Ovim nalazom možemo da potvrdimo kako je žrtvovanje ptica u stvari poseban deo rituala posvećen Izidi", naveli su autori u svojoj studiji. I dodali kako je očigledno da odabir žrtveniһ životinja nije bio proizvoljan, već da je izvden u sklopu određenih standarda - u nekoliko svetiһ spisa Izida je povezana sa guskama, životinjom za koju se zna da je bila poslužena na banketu. Osim toga, golubovi su često birani za simbole ženskiһ božanstava, a kokoške su odavno identifikovane kao deo rituala nekih drugiһ mističnih kultova.

Zaključak je da ovaj nalaz predstavlja važan dokaz o ritualnim aktivnostima izvođenim u sklopu Izidinog kulta tokom 1. veka n.e., i to ne samo u Pompeji, već verovatno u celom Rimskom carstvu u to vreme.

Rezultati istraživanja su objavljeni u časopisu International Journal of Osteoarchaeology.