Na njemu se nalazilo 44 tone mermernog materijala: Otkriven tovar sa trgovačkog broda potonulog pre 1.800 godina

17.05.2023 11:55

U blizini obala Izraela vekovima je na morskom dnu ležao potopljen tovar sa trgovačkog broda koji je zahvatila snažna oluja.

Izvor: Shutterstock

Pre nekih 1.800 godina Mediteranskim morem je plovio trgovački brod koji je prevozio pošiljku mermernih blokova. Kada je nastupila oluja, negde u blizini modernog grada Netanje u Izraelu, on je zajedno sa vrednim tovarom i potonuo. U narednim vekovima na samo 200 m od obale ležaće korintski kapiteli ukrašeni biljnim motivima, delimično izrezbareni stubovi i veliki mermerni arhitrav, kao svedoci nekih minulih vremena ali i namere da se izgradi neko monumentalno arhitektonsko delo.

Šta nam otkiva ovaj tovar?

Pre samo nekoliko nedelja, lokalni meštanin po imenu Gideon Haris je uputio poziv Izraelskoj upravi za antikvitete. On je tom prilikom tvrdio da je pod vodom otkrio nekoliko mermernih stubova u blizini plaže.

"Dugo smo znali da se u blizini nalazi potopljeni teret, ali nismo imali njegovu tačnu lokaciju jer je bio prekriven peskom i stoga nismo mogli da ga istražimo. Nedavne oluje su sigurno doprinele tome d aon bude otkriven, a zahvaljujući Gideonovom izveštaju - uspeli smo da ga detektujemo i izvršimo preliminarna arheološka istraživanja, koja vode ka detaljnijim", rekao je Кobi Šarvit, direktor jedinice za podvodnu arheologiju.

Teret koji je nosio brod uključuje približno 44 tone materijala iz rimskog perioda, za koji naučnici po položaju i uglu tereta na morskom dnu veruju da je najverovatnije potonuo tokom snažne oluje - pojava koja je u tom periodu bila prilično česta na ovim geografskim širinama.

"Na osnovu veličine arhitektonskih elemenata izračunali smo dimenzije broda i shvatili da je reč o trgovačkom brodu koji bi mogao da nosi teret od najmanje 200 tona. Ovi delikatni komadi su karakteristični za velike, veličanstvene javne zgrade." objasnio je Šarvit.

Arheolozi veruju da je brod verovatno došao iz regiona Egeja ili Crnog mora i da je najverovatnije krenuo ka nekoj od velikih luka koje su se protezale duž južne obale Levanta, Aškelona ili Gaze, a možda čak i Aleksandrije, u Egiptu.

Ovaj nalaz je dao odgovore arheolozima na još jedno pitanje koje ih je dugo mučilo, a to je: da li su uvezeni arhitektonski elementi obrađivani odmah na mestu na kom su i vađeni ili su rađeni i modelovani po dolasku na odredište? Za Šarvita odgovor je očigledan "evidentno je da su arhitektonski elementi izašli iz kamenoloma kao sirovina ili kao delimično obrađeni artefakti da bi ih kasnije klesali i dorađivali na gradilištu, bilo domaći umetnici i zanatlije ili strani".