Prvi put je zabeležen ovakav način muifikacije: Koja je tajna zelene šake bebe - sahranjene u glinenu posudu?

U jednoj grobnici iz sredine 19. veka, arheolozi u Mađarskoj su iskopali mumificirane ostatke šake bebe. Da stvar bude čudnija, ona je bila zelene boje.

Ruke su bile zelene i mumificirane

Spomenuto selo nalazi se u centralnom delu Mađarske, tačnije na samo nekoliko kilometara od grada Kečkemeta. Ono što je interesantno jeste da je bilo naseljeno i ranije, a jedan od tih dokaza je i groblje korišćeno od 12. do 16. veka, ali - sporadično - i u kasnijim periodima. 

Stoga ne čudi da su istraživači sa Univerziteta u Segedinu prilikom iskopavanja na njemu otkrili i grobnicu sa ostacima dve osobe i jednom glinenom posudom u blizini iz sredine 19. veka. Kada su "zavirili" u nju, shvatili su da se unutra nalazi i nekoliko sićušnih ostataka bebe - mala šaka i deo podlaktice. Deo koji ih je najviše zaintrigirao je bio taj da je nalaz sadržao delove skeleta, ali i mumificiranih ostataka dlana i prstiju.

Neobična pojava jer je prirodna mumifikacija izuzetno retka, a zemljište u kom su ostaci otkriveni nije moglo ni na koji način da utiče da do toga uopšte i dođe. Pored toga, ni u jednom od ostalih 540 grobova nisu pronađeni slični znaci mumifikacije koja je uključivala neobičnu zelenu boju ruke. 

Sve ovo je navelo naučnike da se zapitaju - šta se ovde u stvari desilo i o kakvom je ovo do sada nezabeleženom procesu mumifikacije reč?

Sproveli su seriju multidisciplinarnih istraživanja i otkrili da detetovi ostaci sadrži izuzetno visok nivo bakra - do 497 puta veći od onoga koji je zabeležen kod drugih mumija. Što ih je navelo na jednu pomisao koju su morali da opet da provere, pa su ponovo  pretražili dokumentaciju i izveštaje i shvatili šta je bio razlog kontaminacije - korodirani bakarni novčićotkriven u dlanu kao deo slagalice.

Ovo je prvi zvanično poznat slučaj mumifikacije pomoću bakra, čija antimikrobna svojstva su omogućila da se zaustavi razgradnja tkiva i tako spreči raspadanje šake. Ali ovaj jedinstveni slučaj, ne smao da je otkrio na koji način je ruka ostala sačuvana, već i da je dete bilo nekršteno, jer je položeno u glinenu posudu sa novčićem koji je bio u opticaju između 1858. i 1862. godine. 

Rezultati istraživanja su objavljeni u časopisu Archaeological and Anthropological Sciences.