Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Moderni ljudi su iz trećeg pokušaja uspeli da nasele Evropu? Studija tvrdi da im je za to bilo potrebno 12.000 godina

Kao razlog za ovo navodi se mali broj homo sapijensa, ali i niska plodnost među neandertalcima u tom periodu.

 Neandertalci i moderni ljudi-0129141196.jpg Izvor: Profimedia

U periodu pre 54.000-42.000 godina homo sapijens je pokušao tri puta da se naseli u Evropi iz zapadnih delovina Azije, a tek je sa poslednjim talasom to i uspeo. Zaključak je naučnika koji su proučavali pećine u dolini reke Rone.

"Prva dva talasa nisu uspela, ali treći jeste pre oko 42.000 godina. Nakon toga, moderni čovek je preuzeo Evropu, a neandertalci koji su do tada naseljavali kontinent su izumrli", kaže Ludovik Slimak sa Univerziteta u Tuluzu, koji predvodi iskopavanja u Francuskoj.

Istraživanje, objavljeno u časopisu Plos One, kontroverzno je zato što navodi da je našoj vrsti bilo potrebno oko 12.000 godina kako bi naselila Evropu.

Da li su neandertalci mogli da izrašuju tako napredne alatke?

Daleko od toga da je to bilo brzo preuzimanje, put homo sapijensa do vladara kontinenta bio je dugačak i podrazumevao je kretanje uz Sredozemno more, pre nego što su odlučili da krenu severno u dubinu kopna.

Nova studija je takođe "problematična" jer dovodi u pitanje poreklo jedne od ključnih ranih arheoloških industrija mlađeg paleolita, poznate kao kultura Šatelperon.

Ključno u tome jeste što su alati i oružje nastali tokom tog perioda bili elegantni i veoma napredne izrade, a pripisivani su neandertalcima. Na osnovu takvih zaključaka brojni naučnici smatrali su da su neandertalci bili sposobni za proizvodnju naprednih alatki i ostvarivanje kompleksnog ponašanja.

Slimak, međutim, odbija ovakve tvrdnje: "Šatelperonske alatke su proizvodi modernog čoveka, a uzimajući u obzir njihovu sličnost sa kamenim alatkama pravljenim u to doba na Bliskom istoku, zaključujemo da ih je homo sapijens doneo kada je migrirao u Evropu."

Osim toga, u pređašnjim studijama, Slimak tvrdi da su naši preci, koji su se prvi put pojavili iz Afrike pre 60.000 godina, možda bili naoružani lukovima i strelama. Na osnovu pronađenih delova kamenih predmeta koji deluju kao vrhovi strela, ova tehnologija omogućila bi homo sapijensu da ubija sa razdaljine na kojoj ne mora da se izlaže opasnosti.

To bi našim precima dalo ključnu prednost nad neandertalcima. Međutim, nakon prvog dolaska, prva grupa doseljenika opstala je oko 40 godina, a onda su njihovi tragovi nestali, a teritoriju su ponovo naselili neandertalci. I drugi talas, pre 46.000 do 44.000 godina, slično je prošao.

Odgovor na to je, prema Slimaku, jednostavan: "Nisu bili dovoljno brojni da bi održali biološku snagu i možda nisu mogli da razmenjuju gene sa lokalnim neandertalcima zato što je plodnost između njih bila prilično niska".

Izvor: RTS

Možda će vas interesovati i:

Komentari 3

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Dragan

Homo sapuensi su umali dugačke polne organe za raliku od naadretalaca i jaku želju za parenjem..pa je to žensku populaciju naedratalaca usmerilo na novopridošle muške primerke, koji su imalu ljubavnu veštinu koja je naidalizala nasilni seksualni pristup naadretalaca, koji su imali kao i gorile kratak polni organ za razliku od homosapienda. To je glavni uzrok nestanka naadretalaca...nažalost mešanja gena je uzrokovalo umanjivanjem genetskih seksualnih karakteristika homosapiensa , koji su bili projektovani za potrebe zadovoljavanja kosmičkih kreatora koji su došli da apsorbuju resurse planete.

Brka

Kakve sve nebulozne predpostavke neće ljudi izneti.

Srb

Bolje bi bilo da su ostali neandertalci.

Najnovije

Priroda

Nauka