'Magični ekseri' i odbrana od mrtvih: Grobnica iz rimskog perioda u Turskoj ukazuje na neobične pogrebne rituale

20.03.2023 09:48

Tim arheologa sa Katoličkog univerziteta u Levenu u Belgiji je otkrio jednu - kako su sami rekli sasvim "netipičnu" grobnicu iz rimskog perioda, na jugozapadu Turske.

Izvor: Shutterstock

Na 100 km od Antalije, nalaze se drevni ostaci Sagalasosa. Jednog od najznačajnijih gradova drevne Pisidije, po prvi put nastanjenog pre čak 10.000 godina. Ipak, svoj procvat je doživeo za vreme helenizma, a konačan kraj tokom 7. veka n.e. kada je uništen i zatrpan materijalom, prilikom snažnog zemljotresa. U narednim vekovima, sve tragove o njemu je sakrila bujna vegetacija i na taj način obezbedila da on ostane "netaknut" do modernih vremena.

Prilikom njegovog proučavanja, arheolozi su između ostalog iskopali i grob čoveka koji je ovde sahranjen za vreme rimske okupacije grada, između 100. i 150. godine n.e.. Njegov identitet do sada ostaje nepoznat, ali ono što je karakteristično za ovu sahranu jeste da je izvedena na neobičan i prilično iznenađujući način. Zapravo, ono što najviše privlčai pažnju u vezi sa ovom sahranom, prema rečima istraživača, jeste pronalazak 41 savijenog i uvrnutog eksera, ispod zida od cigli "zalivenih" debelim slojem kreča.

"Sahrana je izvedena na tri potpuno različita načina, što se može shvatiti kao pokušaj zaštite živih od mrtvih, ili obrnuto", objšnjava Johan Кlejs, arheolog i glavni autor studije.

#Turquie: une tombe romaine pas comme les autres a été découverte à Sagalassos. Datant du IIe s, elle était parsemée de clous et scellée avec des briques pour protéger les vivants de la colère des morts. L'homme a été incinéré et inhumé au même endroit, ce qui est inhabituel. ⤵️pic.twitter.com/q1oowGXLsG
— Sabrina Bennoui (@SabrinaBennoui)March 16, 2023

Kako se zaštititi od mrtvih?

Tokom rimskog perioda, kremacije su podrazumevale sakupljanje nagorelog pepela i fragmenata kostiju koje su potom smeštane u urne i sahranjivane u grobnice i mauzoleje. Međutim, u grobnici muškarca iz Sagalasosa nema tragova koji upućuju na tako nešto - iako su pored ostataka pronađeni neki drugi tipični elementi rimskog načina sahranjivanja: obol - kovanica kojom se plaćalo putovanje u podzemni svet, bočice parfema, posude za hranu, pokrov i kovčeg za transport pokojnika do poslednjeg počivališta.

Nakon proučavanja skeleta, stručnjaci su došli do zaključka da na njima nema tragova bilo kakave traume ili bolesti. Ipak, oni veruju da prisustvo eksera ukazuje na vrstu prakse povezane sa magijom, pošto su slični rimski pogrebni obredi njihovom upotrebom nastojali da zaštite pokojnika u zagrobnom životu, a takođe i da spreče "nemirne mrtve" da povrede žive. Ali ko ili šta su bili "nemirni mrtvi"? Autori studije objašnjavaju da su to oni koji su doživeli preranu ili nasilnu smrt.

S druge strane, položaj eksera u grobnici ukazuje na to da su oni raspoređeni da formiraju neku vrstu "magijske barijere" koja bi bila efikasna u zaštiti živih od mogućih povreda.

"Izgleda da je u ovom slučaju ispoštovana većina obreda vezanih za normativno sahranjivanje, uz istovremeno zaštitu zajednice od svake moguće štete koju bi mrtvi mogli da izazovu, pomoću eksera, cigli i kreča. Bez obzira na to da li je uzrok smrti neki nasilan ili misteriozan čin ili posledica zarazne bolesti, a možda čak i kazne, kombinacija svih ovih elemenata implicira strah živih da će se pokojnik vratiti i nauditi im", zaključuje Klejs.

Rezultati istraživanja su objavljeni u časopisu Antiquity.