Zlatni nakit vrhunske izrade i srebrni novčići: U blizini vikinškog centra otkrivena ostava stara 800 godina

Na granici između Nemačke i Danske, otkrivena je ostava sa vrednim blagom koje se satoji od zlatnika vizantijskog porekla i srebrnog novca iz vremena vladavine danskog kralja Valdemara II.

Novootkriveno drevno blago se sastoji od zlatnog nakita i srebrnih novčića, a otkrio ga je Niki Andreas Štajnman, volonter dok je sa svojim instruktorom učio da koristi detektor metala u blizini mesta Haitabu. Za koji se od ranije znalo da je bio vikinški trgovački centar koji je cvetao između 8. i 11. veka n.e., a koji se danas nalazi na Uneskovoj listi Svetske baštine.

Poznati vikinški centar

"Među blagom su otkrivene i dve zlatne minđuše sa poludragim kamenjem vrhunske izgrade, broš od zlatnog pseudonovčića, dva zlatna prstena sa umetnutim kamenjem, fragment prstena, mali zlatni disk probušen na prednjoj strani, prsten s brošom i tridesetak srebrnjaka, od kojih su neki veoma fragmentovani", detaljno je naveo Ulf Ikerod, direktor odeljenja Državne arheološke kancelarije Šlezvig-Holštajna. 

Mesto u kom je otkriven je Dancima poznato kao Hedebi, a sami Vikinzi su ga smatrali drugim najvažnijim nordijskim gradom. Nakon njegovog uništenja i napuštanja 1066. godine, okončana je i vikinška okupacija okolnih teritorija. Da bi dva veka kasnije neko namerno zakopao torbu punu dragocenosti na ovom mestu. 

Prema Ikerodu, "moguće je da najvredniji predmeti potiče iz 1100. godine i da su ih napravili vizantijski zlatari". Među njima se u ostavi nalazi i imitacija zlata Almohada - muslimanska dinastija koja je vladala južnom Španijom i severnom Afrikom između 12. i 13. veka - koji je neko pretvorio u broš. S druge strane, otkriven je i srebrni novčić iz vremena danskog kralja Valdemara II, koji sugeriše da je ostava možda bila zakopana posle 1234. godine.

Prema rečima specijaliste za numizmatiku Marjanka Pilekića, koji nije bio uključen u istraživanje, "islamski novčići su bili široko rasprostranjeni u južnoj Skandinaviji između 9. i 11. veka." Najverovatnije je da su ovi komadi "masovno stizali na ove prostore putem poslovnih kontakata, pljački... Takođe, bila je i popularna praksa da se kovanice buše i koriste u druge svrhe", kaže Pilekić.

Otkriće ove vrste skrivenog blaga je retkost u spomenutoj oblasti, a u ovom slučaju nije jasno da li su predmeti bili lična svojina onoga ko ih je zakopao ili su ukradeni. Takođe se ne zna da li su bile namenjene nekom drugom ili su zakopane možda iz ritualnih razloga. U svakom slučaju, Ikerod smatra da ovo "blago" tu gotovo sigurno nije ostavljeno slučajno, jer je region u jednom periodu bio glavni trgovinski centar.