Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

U Nemačkoj otkriveni vojni logori za koje se vezuje neobična priča: Kako je Rimsko carstvo moglo biti spaseno?

Da su bili još samo malo uporniji, svet bi danas najverovatnije izgledao drugačije.

 Rimski legionari_1515588893.jpg Izvor: Shutterstock

TOKOM 1. veka n.e. u blizini modernog Kobleca u Nemačkoj, Rimljani su izgradili dva logora, u čijoj neposrednoj blizini su eksploatisali srebro. Dani i nedelje su prolazili i uskoro su se pretvorili u mesece, a rudari obeshrabreni lošim učinkom rešili su da odustanu i odu. Ono što nisu znali jeste da im je falilo još samo nekoliko metara da otkriju ogromnu žilu, koja je prema nekim procenama mogla da promeni sudbinu celog carstva. 

Iskopavanja na ovom lokalitetu koji pripada opštini Bad Ems su započeta 2016. godine. Kako su arheolozi sve dublje kopali, postajali su svesniji da se na njemu kriju brojne tajne i iznenađenja. Kao prvo, nekoliko fragmenata drveta dovelo ih je do otkrića rova, nakon čega je utvrđeno da oni okružuju dva utvrđena logora

Geomagnetna inspekcija otkrila je da postoji jedan veći vojni kamp, veličine 8 hektara, što je ekvivalent veličini osam fudbalskih terena. On je bio okružen palisadom, zajedno sa 40 drvenih kula u koje je moglo da se smesti ni manje ni više nego 3.000 vojnika. Pored toga, unutar ograđenog prostora, otkrivena je livnica sa novčićima iz 43. godine n.e., što je omogućilo preciznije datovanje. Odmah do njega, na rastojanju od kilometar, nalazio se i manji logor. Svi nalazi su upućivali da je njihova svrha bila vađenje i prerada metala. 

Tacit nas obaveštava zašto su logori napušteni

Tacit nas u jednom od svojih dela obaveštava da su Rimljani za vreme cara Klaudija iz Magna Gemania pokušavali da dovuku što više srebra. U tu svrhu izgrađeni su logori u kojima se mineral vadio, skladištio i prerađivao - poput opisanih. Pošto je srebro bilo veoma cenjeno i kod germanskih plemena, ovaj tip naselja bio je veoma zaštićen i utvrđen, o čemu svedoči prisustvo karaula i ograde.

Međutim, isti autor navodi da su oko 47. godine n.e., Rimljani odustali od pokušaja jer je prinos bio suviše mali. Radnici nisu baš bili oduševljeni zadatkom koji je naredio car, pa su mu čak poslali i jedno pismo u kom ga mole da unapred odlikuje odgovorne za rudarsku operaciju, kako ne bi vršili prevelik pritisak na njih da pronađu rudu.

Ono što niko od njih nije znao je da su bili samo nekoliko metara udaljeni od ogromne žile srebra, iz koje su mogli da eksploatišu oko jedne tone rude godišnje u narednih 200 godina. Ukoliko se uzme u obzir da se carstvo tokom 3. veka suočio sa velikom krizom, onda se dolazi do zaključka da nisu ni bili svesni kako su bili samo na korak od otkrića koje je moglo d aih spasi inflacije i propasti Zapadnog rimskog carstva. 

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Priroda

Nauka