Bila je sahranjena licem na dole i imala je rupu na lobanji - zašto? Naučnici su našli objašnjenje u Plinijevim delima

Skelet žene okrenut licem na dole i sa brojim traumama lobanje sa Sardinije, je zainteresovao istraživače koji su rešili da odgonetnu šta se krije iza svega navedenog.

Izvor: Shutterstock / ilustracija

Smešteno na južnom delu ostrva, goblje je prema rezultatima istraživanja prvi put korišćeno tokom 6. veka p.n.e.. Dok je spomenuta grobnica žene datovana u period prelaska iz trećeg u drugi vek p.n.e., na osnovu keramike koja je nađena u njoj. Vremena kada je Sardinija potpala pod rimsku vlast. 

Detaljnim analizama skeleta mlade žene, ustanovljeno je da je u trenutku smrti najverovatnije imala između 18 i 22 godine. Kao i da je pretrpela nekoliko trauma koje su vidljive na njenoj lobanji. Par njih je nastalo dejstvom tupe sile, za koje se veruje da su uzrokovane padom usled epileptičkog napada i povrede nastale upotrebom oštrog predmeta, čiji oblik sugeriše da je korišćen jedan od rimskih eksera. 

Autor studije Dario D'Orlando tvrdi da je povreda oštrim ekserom najverovatnije naneta nakon smrti žene kako bi se sprečila dalja "zaraza" epilepsijom. Dokaze o ovom tretmanu prvi pruža Gaj Plinije Stariji, koji je i sam preporučivao zabijanje oštrih predmeta u delove tela nakon epileptičnih napada kako bi se sprečilo njeno dalje širenje. Jer je ona, kako tvrdi, uzrokovana lošim vazduhom ili tzv. "mijazmom". Pored toga, on spominje i da je sahranjivanje lice na dole veoma neuobičajeno za ovaj period, stoga veruje da je i ono povezano sa sprečavanjem daljeg širenja bolesti.