Kako su se hranili antički stanovnici Pompeje i Herkulanuma? Jednu vrstu ulja su koristili kao sastojak i to sa razlogom

Nakon Erupcije Vezuva iz 79. godine n.e., lokalno stanovništvo je prekrio pepo i lava. Danas, njihovi savršeno očuvani ostaci naučnicima pružaju obilje informacija vezanih za svakodnevni život.

Izvor: Profimedia

Naime, u očajničkom pokušaju da pobegnu od strašne erupcije Vezuva tokom 79. godine, ljudi iz Herkulanuma su spas potražili u kućicama za čamce koje su se nalazile pored gradske plaže. Ali iznenadna eksplozija pepela i gasa ih je sve ubila, dok je njihovo meso i kosti konzervirala i savršeno očuvala. Upravo ove kosti su poslužile za analizu naučnicima, koji su u njima proučavali količine specifičnih aminokiselina iz kolagena i određivali odnose varijanti izotopa, atoma azota i ugljenika. Nakon čega su te podatke upoređivali sa prethodnim rezultatima studija koje su se bavile proučavanjem biljnih i životinjskih ostataka na lokalitetu. 

Končan zaključak je da su stanovnici Herkulanuma od žitarica najviše konzumirali pšenicu i proso, a pored toga jeli su i sočivo, pasulj, trešnje, breskve, masline kao i oko sedamdeset vrsta riba i školjki iz obližnjeg Napuljskog zaliva. Iznenađenjima tu nije kraj, jer su prema rečima autora studije i arheologa Olivera Krejga istraživači uspeli da utvrde da su oni jeli trostruko više morskih plodova nego moderni stanovnici Mediterana. 

Pored toga, oni su svoje delicije izgleda obožavali da "zalivaju" ogromnim količinama maslinovog ulja - prevedeno u brojke ono je činilo 12 procenata kalorija u ishrani drevnih stanovnika Herkulanuma. Što potvrđuje navode pojedinih izvora koji su tvrdili da je prosečan Rimljanin na godišnjem nivou konzumirao oko 20 l ulja, kao i da je ova hrana bila jedan od najvažnijih izvora masti za njih. 

"Ulje nije bilo samo začin, ono je samo po sebi bilo sastojak. Takođe je davalo mnogo energije", kaže Silvija Sončin, arheolog sa Univerziteta Spijenca u Rimu i jedan od autora studije.

Razlika u ishrani između muškaraca i žena?

Što se tiče razlika u ishrani prema polu, studija sugeriše da su žene u ovom regionu jele manje žitarica od muškaraca. Umesto toga, konzumirali su više životinjskih proizvoda poput jaja, mesa, mleka i lokalno uzgajanog voća i povrća. Dok su muškarci izgleda jeli više ribe i školjki od žena. Naučnici ovu razliku objašnjavaju činjenicom, da je hrana koju su oni konzumirali davala više energije - koja im je bila potrebna za obavljanje teških fizičkih poslova van kuće. 

Ipak, ovi rezultati za sada ne mogu da se preslikaju na celokupno stanovništvo Rimskog carstva, jer kako autori navode ljudi koji su živeli u ovom regionu su bili okruženi plodnim vulkanskim tlom. A u njihovoj blizini se nalazila i velika luka u koju je pristizala roba iz svih krajeva Mediterana, zbog čega su najverovatnije imali posebno raznoliku ishranu.