Staroegipatski balzameri su znali šta rade: Analizom posuda iz radionice za mumifikaciju otkriven sastav njihovih smeša

Proučavanjem ostataka iz radionice za balzamovanje sa nekropole u Sakari, naučnici su došli do novih i zanimljivih odgovora.

Stoga, kada su 2016. godine na nekropoli u Sakari istraživači našli radionicu za balzamovanje ili vabet znali su da ih čeka neko novo i važno otkriće. Pre svega jer su untar ove 2.500 godina stare konstrukcije našli gomilu tegli sa etiketama, koje su služile za čuvanje biljnih i životinjskih ekstrakata. 

Izvor: Profimedia / AFP PHOTO/LUDWIG MAXIMILLIAN UNIVERSITY MUNICH/NIKOLA NEVENOV

Novi sastojci

Da bi saznali šta se tačno nalazilo u spomenutim teglama tim istraživača sa LMU Univerziteta u Minhenu i Univerziteta u Tibingenu u saradnji sa Nacionalnim istraživačkim centrom u Кairu, sproveo je detaljne analize - masenu spektrometriju i gasnu hromatografiju. Ispostavilo se da su njihove pretpostavke bile tačne, jer su rezultati pokazali da su mnoge od njih sadržale do sada nepoznate sastojke i smeše. 

Stručnjaci tvrde da ovaj nalaz predstavlja spektakularno otkriće, pogotovo ako se uzme u obzir da su mnoge od posuda na sebi imale zabeležene sastojke, ali i upustva za upotrebu. Znači sve je bilo tu, samo je trabalo sve prevesti i uporediti kako bi se došlo do novih zaključaka, a neki od njih su ukazali da su se pistaći i ricinusovo ulje koristili samo za glavu, dok su neke smeše korišćene samo za jetru i želudac.

"Egiptolozi su mogli samo da nagađaju o značenju ovih supstanci. Sada po prvi put znamo šta znače termini kao što je antiu", rekao je arheolog Filip Stokhamer sa Univerziteta LMU i jedan od autora studije i dodaje kako se termin antiudo sada prevodio kao smirna ili tamjan, ali sada je dokazano da se ovaj termin odnosio na mešavinu različitih sastojaka.

Pored toga, identifikovane su još dve supstance, smola zvanu elemikoja potiče od drveta Canarium iz kišnih šuma Azije i Afrike, i druga pod nazivom dammarkoja potiče od vrste drveta Shorea, koje raste u šumama Indije, Šri Lanke i jugoistočne Azije.

"Egipat je bio siromašan resursima kada su u pitanju smolaste supstance, pa su mnoge od njih očigledno nabavljane u dalekim zemaljama", objašnjava Кarl Heron iz Britanskog muzeja u Londonu.

Izvor: Profimedia / AFP PHOTO/LUDWIG MAXIMILLIAN UNIVERSITY MUNICH/NIKOLA NEVENOV

Lep miris je bio poželjan

Prema rečima autora studije, staroegipatski balzameri su imali veliko znanje o svojstvima sirovina koje su koristili. Proučavane posude su sadržale složene mešavine koje su, u nekim slučajevima, bile pažljivo zagrejane ili destilovane. Isto tako, mnoge smole su posedovale antimikrobna svojstva ili karakteristike koje su pogodovale očuvanju tela. Čak se na jendoj od tegli mogao pročitati natpis "za prijatan miris".

Hemijske studije sugerišu da su recepti za balzamovanje leševa vremenom postali složeniji, ali glavno pitanje na koje još uvek nije dat konkretan odgovo je - kako su stari Egipćani razvili specifične procedure i recepte?

Za Mahmuda Bahgata, biohemičara u egipatskom Nacionalnom istraživačkom centru u Кairu, odgovor je jednostavan: "Moramo biti pametni kao i oni, da bismo shvatili njihove namere."