Kada smo počeli da nosimo krzno? Najnovija studija sugeriše da je ovo praksa duga najmanje 300.000 godina

Ljudi su pre 300.000 godina na prostoru današnje Nemačke lovili medveda zbog mesa i kostiju, ali i zbog krzna koje im je pomagalo da se ugreju tokom hladnih dana.

Izvor: Profimedia

Studija koju su sproveli istraživači sa Univerziteta u Tibingenu i Sekenberg centra za ljudsku evoluciju i paleookruženje bavila se ispitivanjem kostiju pećinskog medveda sa arheološkog nalazišta Šeningen u Nemačkoj, kada su na njima otkrivene posekotine. Ono što je predstavljalo najveće iznenađenje kada je ovaj nalaz u pitanju jeste da su tragovi kasapljenja otkriveni na kostima stopala, mestu gde se nije nalazilo puno mesa. 

Stoga je zaključak da je sa njih skidano krzno koje je kasnije upotrebljeno za izradu odevnih predmeta. Zajedno sa nalazom iz Boksgruva u Velikoj Britaniji i Bilzinslebenom u Nemačkoj, ovo predstavlja jedinstven primer iz perioda donjeg paleotita koji upućuje na eksploataciju krzna. 

"Ovo otkriće nam pruža novu perspektivu", kaže profesor Nikolas Konard, šef istraživačkog projekta Šeningena i dodaje kako je sada jasno da životinje pre 300.000 godina nisu korišćene samo za hranu, već je ljudima bilo neophodno i njihovo krzno da bi preživeli.

Iskopavanja na lokalitetu u Šeningenu su dovela i do otkrića oružja, poput koplja i štapa za bacanje, zajedno sa skeletima sisara koji su se tada mogli naći u ovoj oblasti. Svi ovi nalazi su dali jasne indicije da je eksploatacija velikih biljojeda za meso, koštanu srž i kosti postojala, ali da su neki od njih najverovatnije lovljeni i zbog krzna. 

Studija je objavljena u časopisu Journal of Human Evolution.