"Uplivala sam u mračni kanal u odaje grobnice": Ronjenje ispod piramida CRNIH FARAONA

Egipatske piramide su čuvenije, ali sudanske kriju kraljevske grobnice koje arheolozi mogu da istraže ukoliko nemaju ništa protiv ronjenja.

Ovde, u drevnoj nekropoli Nuri na pustinjskom severu Sudana, članovi kraljevske porodice Kušita počivaju već više milenijuma u ​​nizu podzemnih pogrebnih komora ispod moćnih piramida. Sada su komore preplavljene podzemnim vodama iz obližnjeg Nila. Arheolog Pirs Pol Krisman, koga delimično stipendira Društvo National Geographic, predvodio je tim koji će prvi pokušati da se bavi podvodnom arheologijom ispod piramide. U početku sam bila mirna, premda uzbuđena zbog toga što sam te 2020. godine krenula sa ovim timom da fotografišem taj ambiciozni i rizični poduhvat. Ali dok sam hodala dublje pod zemlju, srce mi je lupalo i jedva sam mogla da dišem.

Ovaj egzistencijalni osećaj straha i nesigurnosti bio mi je poznat od ranije. Pre devet godina, tokom čučanja u jednoj odvodnoj cevi u Libiji dok su mitraljezi zasipali zemlju iznad. Pre sedam godina, pod napadom terorista El Šababa u jednom tržnom centru u Najrobiju dok je sablasno svirala pop muzika. Pre četiri godine, u Somaliji na plaži gde nije vladao nikakav zakon. Ovde nije bilo spoljnog neprijatelja, ali je nešto u mom umu vrištalo: ne silazi.

Krisman i ronilački majstor Džastin Šnajder videli su moju zabrinutost. "Dajte mi trenutak", rekla sam. Držeći se čvrsto za kameru, s ronilačkim pojasom za tegove prebačenim preko grudi, zagrizla sam svoj regulator i utonula prekrštenih nogu ispod površine. Diši. Samo diši.

Izronivši, klimnula sam svojim saputnicima: bila sam spremna. Spustili smo se kroz uski otvor i dole u ​​dezorijentišuće crnilo.

Svaka svetska kultura ima tradicionalne obrede povezane sa smrću, kako bi olakšala prelazak voljenih u sledeći život i umirila one koji su ostavljeni u ovom. Ova grobnica stara 2.300 godina počivalište je Nastasena, kralja koji je oko dve decenije vladao Kušom. Pre njega nekoliko kušitskih kraljeva, poznatih kao crni faraoni, postali su toliko moćni da su vladali čitavom Nubijom i Egiptom. Nastasen je bio poslednji od njih koji je sahranjen u Nuriju pre nego što su pretnje rivala primorale Kuš da premesti svoj glavni grad na jug. Za sobom su ostavili neobične hramove, piramide – i svoje pokopane faraone.

Izvor: Nikol Sobeki

ISKOPAVANJE U NURIJU, čije je blago skriveno pod vodom, bilo je posebno težak izazov. Džordž Rajzner, egiptolog s Harvarda, posetio je pre jednog veka Nuri da, između ostalog, istraži pogrebnu komoru kralja Taharke, koji je vladao čitavim Egiptom u sedmom veku pre n. e. i čak zaslužio pominjanje u Starom zavetu jer je okupio svoje trupe za odbranu Jerusalima.

Međutim, mnoge druge grobnice Nurija ostale su neistražene. Voda je od tada porasla pod uticajem klimatskih promena, rastućih poljoprivrednih potreba ovog područja i modernih brana koje preoblikuju Nil.

Otkako je Krisman započeo rad, Sudan je doživeo državni udar, globalnu pandemiju, rekordne poplave i revoluciju 2019. godine. Kada su demonstranti srušili 30-godišnju diktaturu Omara el Bašira – čija je vlada pokušala da izbriše predislamsku istoriju Sudana – uzvikivali su imena nubijskih kraljeva: "Moj deda je Taharka, moja baka je kandaka (kraljica)!" Bašir se sada suočava sa optužbama na Međunarodnom krivičnom sudu. Demonstranti na ulicama osuđuju vojsku koja je preuzela vlast i sabotirala demokratsku tranziciju u zemlji. Dugo potopljena istorija počela je da izlazi na površinu.

UPLIVALA SAM KROZ MRAČNI kanal u odaje grobnice. Oblaci taloga ometali su vidljivost i, uprkos malom prostoru, bilo je šokantno lako izgubiti se i naći se kako plivate u krugovima. Jedna ruka se spojila sa mojom i mi smo ušli u drugu komoru, gde je posledica srušenog plafona bio dobrodošli vazdušni džep. Uz baterijsku lampu, rad je počeo.

Tradicionalne veštine iskopavanja ovde su bile beskorisne, pa je Krismanov tim morao da razvija nove tehnike – često u hodu – da bi otkrio tajne ovog zanemarenog kraljevstva. Podvodna arheologija je sada specijalizovana oblast, ali su u njenim prvim danima prilagođavani veštine i alati tragača za potonulim brodovima, a retko su korišćeni u tako skučenom prostoru.

Očigledno da nije bilo mesta ni za glomazne ronilačke boce. Umesto toga, disali smo kroz jarkožuta creva koja su se protezala putem kojim smo ušli, povezujući nas sa vazduhom iznad. Rizik od urušavanja nije mogao biti potpuno eliminisan, ali je ulaz bio ojačan sa 15 metara čeličnih greda, a o riziku se jednostavno nije mnogo pričalo. Članovi tima su tražili bilo šta što je zanimljivo – zlatni listić, figurine, grnčariju – i beležili svoje nalaze markerima po vodootpornim tablicama. Jedno tanko uže vodilo je od treće i poslednje pogrebne komore do sveta iznad, naš vodič kroz tamu.

RAD JE DOBIO ritam. Krisman bi se spustio u poslednju komoru, u kojoj je bilo nešto što je možda bio Nastasenov neotvoreni sarkofag. Vratio bi se nekoliko minuta kasnije s napunjenom kantom; izneo bi je napolje članovima tima koji su pregledali i sortirali njen sadržaj.

Otprilike nakon sat vremena ovakvog rutinskog rada, Krisman je izronio u drugoj komori, udahnuo i povikao: "Šabti!" Nežno je podigao pogrebnu figurinu da je vidimo. Gledajući je na njegovom dlanu, shvatila sam da mi se dah vratio u normalu i da mi se um razbistrio. Izrezbareni čovek bio je slomljen po sredini, ali je zadržao svoj dostojanstveni, savesni izraz. Izgledao je spremno da ispuni svoju sudbinu. Pre nekoliko hiljada godina – toliko dugo da ne mogu da shvatim – verovalo se da figure oživljavaju kako bi služile svojim gospodarima u zagrobnom životu. Sada sam bila ovde, u podzemlju s njima. Moj strah je otplovio, a preplavilo me je strahopoštovanje.

Izvor: Nikol Sobeki

U svom poslu sam imala malo prilika poput ove: da doživim drevno čudo kakvo većina ljudi nikada neće i da ga fotografišem da bi ga svet video. Usredsredila sam se na blistavo vlažni šabti; zatvarač kamere je treptao, čineći prolazno trajnim.

Nastasen je dva milenijuma počivao ovde u mraku, a društvo su mu pravile stotine sićušnih čuvara. Uskoro ću se vratiti na svet iznad zemlje, s njegovim neverovatno plavim nebom. Ali još ne. Najpre sam snimala kadar za kadrom, zamrzavajući ovo mesto u vremenu i žudeći da zapamtim one stvari koje nadilaze moje snimateljske sposobnosti.

NAPISALA I SNIMILA: NIKOL SOBEKI

Nikol Sobeki, koja živi u Najrobiju, fotografkinja je, rediteljka i istraživačica u službi National Geographica.