Izdefomisane kosti: Na srednjovekovnom groblju otkriveni ostaci muškaraca koji je imao dve retke bolesti

Nakon nekoliko decenija arheolozima iz Poljske privukao je pažnju skeletni ostatak muškarca sahranjenog na monaškom groblju sa brojnim deformitetima.

Prva iskopavanja ovog groblja su preduzeta 1990. godine, kada je na njemu iskopano više od 400 pokojnika među kojima i muška osoba sahranjena u odbrambenom zidu kojoj su arheolozi dodelili oznaku 3/66/90. Ubrzo je zaključeno da je živeo negde između 9. i 11. veka, nakon čega je zaveden i deponovan. 

Brojni deformiteti skeleta

Međutim, nedavno je bioarhelog Magdalena Matcak rešila da detaljnije pregleda skelete sa lokaliteta nakon čega joj je opis muškarca sahranjenog u zidu privukao pažnju, jer kako tvrdi ovo uopšte nije bila uobičajena praksa u srednjevekovnoj Poljskoj. Nakon što je detaljnije pregledala njegove ostatke shvatila je da su na njimu uočljive višestruke displazije koje su uticale na razvoj i oblik kostiju, hrskavice, mišića, tetiva i ligamenata. Zaključak - 3/66/90 je najverovatnije imao dva različita oblika dvarfizma. 

Generisanjem 3D modela na osnovu nekoliko kostiju sa deformitetima, istraživači su potvrdili sumnje da je imao neproporcionalnu lobanju, uski kičmeni kanal, kratka rebra i nešto šire kosti kuka koji ukazuju na ahondroplaziju - oboljenje zbog kog osoba ima veoma kratke ruke i noge, torzo prosečne veličine i glavu veću od proseka. Pored toga, na osnovu iskrivljenih lakotova i zubnog nepca, tim istraživača je zaključio da je imao i veoma retko stanje po imenu Leri-Veilova dishondrosteoza. 

"Dok je ahondroplazija najčešće pronađena displazija u arheološkom zapisu kada je dvarfizam u pitanju, do sada je otkriveno samo nekoliko slučajeva LVD-a", napisali su istraživači u studiji, objavljenoj u Međunarodnom časopisu za osteoarheologiju.

Ono što posebno interesuje Matcakovu i njene kolege je da pokušaju da saznaju nešto više o njegovom životu i smrti, jer kako tvrde u zavisnosti od toga da li je bio samo vernik koji je sahranjen na ovom goblju ili monah, njegov život je moga bitno da se razlikuje: "Manastir je bio mesto veće inkluzivnosti za ljude sa fizičkim nedostacima za razliku od spoljnog sveta, koji je zahtevao ispunjavanje uloga muža i oca".

Za sada su se fokusirali na analize izotopa ugljenika i azota, što će im u velikoj meri sugerisati kakvu hranu je konzumirao i da li u njegovim kostima ima tzv. morskog rezervoara koji je karakterističan za osobe koje se hrane plodovima mora. Takođe, oni dodaju da postoji i mogućnost da nije bio monah već da su ga cisterijanci prihvatili i da je samo živeo sa njima.