Ukusna hrana im je bila važna: Neandertalci su još pre 70.000 godina imali sofisticirane kulinarske tehnike

Proučavanjem biljnih ostataka sa dva praistorijska lokaliteta, naučnici su došli do zaključka da neandertalci nisu jeli samo odreske mamuta.

Potapanje i grubo "mlevenje" 

Utvrđeno je da su divlji orasi, grašak, grahorica i trave često kombinovane sa sušenim mahunarkama poput pasulja ili sočiva, a ponekad se koristio i divlji senf. Kako bi biljke bile ukusnije, mahunarke, koje imaju prirodno gorak ukus su natapali, grubo mleli ili udarali kamenjem - kako bi uklonili ljusku.

U pećini Šanidar naučnici su proučavali ostatke biljaka starih 70.000 godina, u periodu kada su taj prostor nastanjivali neandertalci - izumrla vrsta ljudi, kao i uzorke stare 40.000 godina, kada je to bio dom prvim Homo sapiensima. Ugljenisani ostaci hrane iz pećine Franhti datiraju od pre 12.000 godina, kada su tu živeli moderni ljudi, kako prenose agencije.

Uprkos vremenskoj i prostornoj udaljenosti, slične biljke i tehnike kuvanja otkrivene su na oba mesta - što ukazuje na zajedničku kulinarsku tradiciju, rekla je glavna atorka studije i arheolog Ceren Kabukcu sa Univerziteta u Liverpulu.

Hrana slična hlebu

Na osnovu ostataka hrane koje su naučnici analizirali otkriveno je da suneandertalci i Homo sapiens koristili slične sastojke i tehnike, iako je divlji senf otkriven samo u pećini Šanidar iz vremena kada je u njoj živio Homo sapiens. S druge strane, hrana slična hlebu nađena je u grčkoj pećini iako nije jasno od čega je napravljena.

Stoga Kabucku tvrdi kako tragovi o tome da su drevni ljudi tukli i potapali sušene mahunarke u pećini Šanidar pre 70.000 godina jesu najraniji dokazi o preradi biljaka izvan Afrike. Ona je objasnila da je bila iznenađena kada je otkrila da su praistorijski ljudi kombinovali biljne sastojke na taj način - što je pokazatelj da im je ukus očito bio važan - jer je očekivala je da će pronaći samo skrobne biljke poput korenja i krtola, koji se naizgled čine hranjivijima i lakšim za pripremu.

Prema njenom mišljenju, mnoga istraživanja o prehrani u praistoriji su se fokusirala na to jesu li rani ljudi jeli meso, ali sada je jasno da oni nisu žvakali samo odreske mamuta. Naši davni preci jeli su raznoliku hranu u zavisnosti od toga gde su živeli, a to je verovatno uključivalo širok raspon biljaka. Nekad se smatralo da su se takve kreativne tehnike kuvanja pojavile tek promenom načina života s lova i skupljanja hrane na poljoprivredu, što se dogodilo na prelazu u neolit pre 6.000 do 10.000 godina.

Život u kamenom dobu nije bio samo brutalno preživljavanje

U stvari, Kabucku tvrdi da istraživanje sugeriše kako život u kamenom dobu nije bio samo brutalna borba za preživljavanje - barem na ta dva mesta - kao i da su praistorijski ljudi selektivno tragali za raznim biljkama i poznavali njihove različite ukuse.

Profesor Džon MekNab sa Univerziteta Sauthempton, objasnio je da se razumevanje ishane neandertalaca s naučne tačke gledišta značajno menja kako se udaljavamo od ideje da su oni konzumirali samo ogromne količine ulovljene divljači.

"Potrebno nam je više podataka iz Šanidara, ali ako se ovi rezultati ispostave tačnim, onda su neandertalci jeli mahunarke i neke vrste trava koje su zahtevale pažljivu pripremu pre konzumiranja. Sofisticirane tehnike pripreme hrane imale bi mnogo dublju istoriju nego što smo dosad mislili", rekao je MekNab - koji nije bio uključen u istraživanje.

"Još je intrigantnija mogućnost da nisu namerno izvlačili sve neukusne toksine. Neki su ostali u hrani, što ukazuje na prisutnost opne semena koja je posebno gorka. To bi značilo da je to bio ukus koji su neandertalci voleli."