Prvo je bio poklon a onda i deo brutalne prakse: Šta nam skelet majmuna govori o drevnim Majama?

Analizom skeleta majmuna otkrivenog na lokalitetu u blizini Meksiko Sitija, naučnici su došli do detalja koje govore o vezama koje su se odvijale među pretkolumbovskim gradovima Mezoamerike, ali i brutalnim ritalima.

Izvor: Shutterstock

"Ovo je veoma uzbudljivo vreme za arheologiju, jer je metodologija konačno stigla", rekao je za AFP glavni autor studije Sugijama, i dodao da mu je ovaj nalaz privukao pažnju jer je bio svestan da Ateles geoffroyi nije poreklom iz regiona u kom je nađen, što ga je navelo da se zapita: Šta je životinja radila tamo, ko ju je tu doneo i zašto je žrtvovana?

Glavni trag mu je pružila upravo lokacija na kojoj je i nađen -Teotivakan, koji je u klasičnom periodu Mezoamerike bio važno mesto kulturne razmene i inovacija. Danas se ovaj lokalitet nalazi na Uneskovoj listi zbog svog značaja i nalaza poput piramida Meseca, Sunca i Pernate zmije, ali i kompleksa koji postaje sve populraniji - Plaza kolona - u kome su ostaci životinje i otkriveni. 

Gozbe, blaga i murali

Skelet majmuna je nađen zajedno sa predmetima velike umetničke i kulturne vrednosti poput amblema zlatnog orla - koji se i danas koristi u Meksiku kao obeležje, vrhova projektila od opsidijana, raznih školjki i artefakata sačinjenih od dragog kamenja. Ono što je posebno interesantno je da je zajedno sa njima otkriveno i preko 14.000 ulomaka keramike, koji svedoče o velikim gozbama koje su ovde nekada održavane, ali i mural koji prikazuje pauk-majmuna. 

Ovo je, kako tvrdi Sugijama, još jedan dokaz razmene koja se odvijala na najvišim nivoima između Maja i koja je prethodila kasnijem usponu države Teotivakan i vojnim pohodima u gradovima do 378. godine n.e.. Međutim, najkonkretnije dokaze su pružile hemijske analize dva zuba, koje su pokazale da je majmun u mlađem dobu živeo u vlažnom okruženju i jeo biljke i korenje, dok je u starijem dobu imao ishranu koja je bila slična ljudskoj - uključujući kukuruz i čili papričice. Drugim rečima, on je u svom prirodnom staništu ulovljen i odveden u zatočeništvo.  

Pored toga, sam način na koji je majmun sahranjen, sa vezanim rukama i stopalima je takođe otkrio vrlo važan podatak naučnicima - bio je žrtvovan. Oni objašnjavaju da je ovo bila uobičajena praksa kada je žrtvovanje ljudi ali i životinja u Teotivakan u pitanju, ali i da pored toga što ovaj čin izgledao kao varvarska praksa tera na razmišljanje usled kojih okolnosti su se drevne Maje odrekle dragocenosti - što će u budućnosti biti zadatak koji će pokušati da odgonetnu. 

Rezultati istraživanja su objavljeni u Proceedings of the National Academy of Sciences.