Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Kako su izgledale neandertalske zajednice? DNK analize otkrivaju veze između drevnih stanovnika Altajskih planina

Autor Aleksandra Cvetić

Proučavanjem skeletnih ostataka naučnici su došli do mnoštva zanimljivih informacija o neandertalskim zajednicama.

 Neandertalci-0581931318.jpg Izvor: Profimedia

RANE VRSTE HOMINIDA poznati i kao neandertalci nekada su živeli širom zapadne Evroazije, a tragovi o njihovom postojanju sugerišu da su se prvi put pojavili pre oko 400.000 godina i da su oko pre 40.000 godina i izumrli. Međutim, iako nam materijalni tragovi koje su ostavili za sobom mogu dosta toga reći i pomoći nam da rekonstruišemo deo njihove prošlosti, na osnovu njih je jako teško otkriti kako je neandertalska zajednica funkcionisala i kako su bili povezani. Stoga su naučnici za potrebe najnovije studije rešili da istraže genetsku raznolikost neandertalaca, kako bi otkrili nove tragove o društvenoj organizaciji i strukturi njihove zajednice. 

Godinama unazad je bilo poznato da su oni prvi praistorijski ljudi koji su živeli u okviru porodice i da su koegzistirali sa svojim precima Denisovcima, a nedavne studije otkrivaju i da su u relativno kratkom vremenskom periodu živeli zajedno i sa Homo sapiens-om na evropskom tlu. Da bi naučnici utvrdili kako su njihove zajednice izgledale i kakvu društvenu organizaciju su imali - analizirali su genetske podatke 13 različitih neandertalaca sa Altajskih planina. 

Kako su izgledale neandertalske zajednice?

Ostaci iz Čagiskaja i Okladnikov pećine su nakon analize otkrili iznenađujuću količinu informacija o ovim ranim zajednicama. Ispostavilo se da su oni ovde lovili brojne migratorne životinje - poput konja, bizona i kozoroga. Od sirovina koje su nalazili u neposrednoj blizini pravili su oruđe, a na oba lokaliteta je potvrđeno da su materijali poticali sa istog mesta - što prema mišljenju arheologa ukazuje da su ove dve neandertalske zajednice na neki način bile povezane. 

Ali na osnovu genetskih analiza, sedam muških i šest ženskih individua stručnjaci su uspeli da utvrde da su neki od njih bili u srodstvu. Pronađeni su i tragovi heteroplazmije - kada dve ili više varijanti mitohondrijalne DNK postoje u istoj ćeliji. Činjenica da su ovi neandertalci bili povezani i da su imali heteroplazmiju znači da su svi živeli i umrli otprilike u isto vreme - što dalje implicira da su najverovatnije došli iz iste društvene zajednice. 

Studija je takođe otkrila da su imali neverovatno nisku genetsku raznolikost, nešto što se obično viđa samo među vrstama koje se nalaze pred izumiranjem. S druge strane na osnovu materijalnih dokaza bilo je očigledno da su se neki od njih kretali između zajednica. Ali ko?

Istraživači su na ovo pitanje odgovorili zahvaljujući proučavanjem dve različite stvari - Y-hromozoma i mitohondrijalne DNK. Prva se nasleđuju od oca i prenosi na sina, dok se mitohondrijalna DNK nasleđuje po ženskoj liniji. Proučavajući raznolikost ova dva faktora, shvatili su da je genetska raznolikost veća sa ženske strane, tj. žene su migrirale između neandertalskih zajednica - povezujući ih. 

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Priroda

Nauka