U pećini u Poljskoj otkriveni 500.000 godina stari tragovi o izumrloj ljudskoj vrsti

18.10.2022 12:07

Iako su kamene alatke otkrivene još pre pola veka, naučnici su prilikom analiza slojeva našli na nelogičnost zbog čega su rešili da se još jednom vrate u pećinu i utvrde njihovu stvarnu starost.

Izvor: Profimedia

PEĆINA Tunel Vielki iskopavana još 1960-ih, da bi se arheolozi u nju opet vratili 2016. godine. Ispitivanjem i datovanjem slojeva u kojima su nađeni artefakti pokazalo se da se radi o nalazištu starom između 11.700 i 40.000 godina. Ipak, istraživačima je ubrzo postalo jasno da su životinjske kosti pronađene na tom mestu sigurno starije od 40.000 godina. Stoga su se Malgoržata Kot i njene kolege 2018. godine još jednom vratile u pećinu kako bi napravili detaljnu analizu različitih slojeva materijala.

Tajna donjeg sloja

Otkrili su da se u gornjim slojevima zaista nalaze kosti životinja koje su živele u kasnom pleistocenu i holocenu. Ali donji sloj je bio značajno stariji i sadržao je kosti nekoliko životinjskih vrsta koje su živele pre pola miliona godina - evropski jaguar, Mosbahov vuk i Deningerov medved, kako piše Index.

U tom sloju su pronađeni i dokazi o upotrebi kremenih alatki, uključujući "praznine" od kojih se mogu oblikovati drugi alati, kao i nekoliko primeraka gotovih alata - poput noževa. S obzirom da ovi predmeti potiču iz istog sloja kao i kosti, Kot i njene kolege su zaključile da moraju biti slične starosti - između 450.000 i 550.000 godina

"Iznenađeni smo činjenicom da su ljudi pre 500.000 godina na ovom području boravili u pećinama jer to nisu bila najbolja mesta za život zbog vlage i niskih temperatura. S druge strane, pećina jeste prirodno sklonište. Radi se o zatvorenom prostoru koji pruža osećaj sigurnosti. Pronašli smo tragove koji upućuju na to da su ljudi koji su tamo boravili koristili vatru, što je verovatno pripomoglo pri smanjenju vlage i hladnoće", rekla je Kot.

Ovaj vremenski okvir pokazuje da se najverovatnije radi o izumrloj ljudskoj vrsti Homo heidelbergensis, koja se smatra poslednjim zajedničkim pretkom neandertalaca i modernih ljudi. Interesantan podatak je i dokaz o upotrebi lomljenog kremena koji bi arheolozima mogao pomoći da shvate zašto je Homo heidelbergensis, koristio ovu specifičnu metodu i da li ima neke veze sa uslovima u kojima su živeli.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Scientific Reports.