Perle iz grobnice odojčeta stare 10.000 godina otkrivaju tajnu: Nosiljke su u upotrebi duže nego što smo mislili?

Najnovija analiza sahrane odojčeda stara 10.000 godina, ukazuje da je Neva nekada bila veoma voljena ali i način na koji su roditelji brinuli o svojoj deci u praistoriji.

Skeletni ostaci deteta koje su istraživači nazvali "Neva" je nađeno u grobnici ispunjenoj velikim brojem perli, što sugeriše da je bila veoma voljena. Ali ova gomila školjki ukazuje i da su one nekada bile našivene na tkaninu. Naime, najnovija analiza sadržaja groba i položaja deteta su otkrili da je beba nekada bila umotana u tkaninu ukrašenu školjkama koja je služila kao nosiljka pre 10.000 godina. Procena je da je za spravljenaje jednog ovakvog predmeta praistorijskim ljudima bilo potrebno na desetine sati za izradu. 

Antropolog Klod Gravel-Migel sa Univerziteta u Arizoni je objasnio da postoji i mogućnost kako je ovaj komad služio i kao neka vrsta ćebeta ili veša, međutim on smatra da je teorija o nosiljci najpribližnija istini zbog položaja bebinih nogu koje su našli prilikom iskopavanja. Takođe, interesantan podatak do kojih su naučnici došli analizom 70 školjki je da su one bile "istrošene" od korišćenja. 

"Rezultati studije sugerišu da su perle nosili članovi zajednice novorođenčeta u dužem vremenskom periodu i to pre nego što su ih zašili na tkaninu, koja je korišćena da bi bebu držali blizu sebe ali i da bi imali veću mobilnost", zaključuju autori. S obzirom da na drugim praistorijskim lokalitetima sa Apeninskog poluostrva nalazi školjki u grobovima ne prelaze veći broj od 40, ovo otkriće predstavlja jedinstven slučaj koji je omogućio identifikaciju upotrebe ukrasa u odnosu na položaj tela. 

Danas se smatra da su ukrasi na dečijoj odeću u praistoriji imale ulogu da otkriju identitet, pol i status deteta ali su možda imali i neku zaštitnu ili duhovnu funkciju. Stoga je prema mišljenju autora - Neva sahranjena sa nosiljkom i ukrasima kako bi se izbegla ponovna upotreba perli koje nisu uspele da je zaštite ili jednostavno da bi se stvorila trajna veza između preminule bebe i njene zajednice. 

"Ne iznenađuje činjenica da je u tim društvima detetova odeća lepo ukrašena. Među perlama kojima se ukrašavaju i "štite" njihova tela, najviše ima "iznošenih" što ukazuje da su ih bebi poklonili roditelji, bake i deke, rođaci kao čin brige.", zaključuju autori studije.

Studija je objavljena u časopisu Journal of Archaeological Method and Theory.