Naučnici tvrde da su gradovi Maja bili zagađeni živom: Zbog visokih koncentracija i današnji arheolozi su u opasnosti

Dokazi o zagađenju životne sredine živom su nađeni u Meksiku, Hondurasu, Gvatemali i Belizeu, a prema tvrdnjama istraživača ona je mogla da utiče i na njihovo zdravlje u velikoj meri.

Već nekoliko godina unazad se raspravlja o tome koliko su zagađeni bili gradovi Maja koje naseljavali u periodu između 250. i 1100. godine n.e., zbog upotrebe žive i proizvoda koji je sadrže. A nakon ospežnih analiza koje su sproveli naučnici iz SAD, Velike Britanije i Australije sada znamo da je njihova koncentracija bila toliko velika da predstavljaju i danas pretnju za arheologe koji proučavaju ovu drevnu civilizaciju. 

"Zagađenje životne sredine živom je uglavnom karakteristika savremenih urbanih područija i industrijskih predela", rekao je vodeći autor studije dr Dankan Kuk sa Australijskog katoličkog univerziteta i dodao da je otkriće žive zakopane duboko u zemlji i sedimentima u gradovima drevnih Maja teško objasniti sve dok ne počnemo da razmatramo njihova dostignuća koja nam govore da su je oni koristili vekovima unazad. 

Stoga ne čudi da su poređenjem očitavanja iz celog regiona identifikovali sedam lokacija koje su imale najmanje jedno područje kontaminirano koncentracijom žive koja premašuje ili je jednaka savremenim merilima za nivoe toksičnosti - Čunčumilu u današnjem Meksiku, u Belizeu, drevnoj rezidenciji Maja La Korona u Gvatemali i na lokalitetu Palmereho u Hondurasu.

Kako je do toga došlo?

U svom čistom obliku živa izgleda kao sjajan sivi metal zbog čega se nekada zvala i živo srebro, poznata je po tome da se topi na relativno niskoj temperaturi i pretvara u gustu tečnost. Obično se nalazi u blizini toplih izvora i regiona poznatih po vulkanskoj aktivnosti, a njen pigment se koristi kao grimizno sredstvo za bojenje umetničkih dela širom sveta od pamtiveka.

Za potrebe studije istraživači su ispitivali zapečaćene posude sa nekoliko lokaliteta za koje se nakon analiza ispostavilo da su bile ispunjene živom, dok su na nekim obojenim posudama nađene boje sa živom u tragovima. Sve ovo ih je navelo na zaključak da su Maje za dekoraciju koristile boje koje sadrže živu - kao što je na primer bio cinober - što je tokom vremena doprinelo zagađenju i nastanku mrlja na dnu i zidovima posuda. 

"Za Maje ovi objekti su mogli da sadrže chulel, ili silu duše, koja je boravila u krvi", kaže geoarheolog Nikolas Daning, zbog čega je ova supstanca najverovatnije  bila sveta i neprocenjiva. Ipak, on dodaje da je zbog neznanja bila i smrtonosana, a da kao upozorenje svima njeno nasleđe opstaje u zemljištu i sedimentima oko drevnih lokaliteta Maja do danas. 

Pored navedenog, ona je verovatno bila štetna i po njihovo zdravlje jer trovanje živom može izazvati oštećenje vida, sluha, centralnog nervnog sistema, bubrega, jetre pa čak izazvati i probleme sa mentalnim zdravljem. 

Studija je objavljena u petak u časopisu Frontiers in Environmental Science.