Ko su vojnici iz masovne grobnice u Deir el-Bahriju? Otkriće koje i nakon 100 godina zbunjuje egiptologe

Vojnici su prema rečima egiptologa Herberta Vinloka na telima imali višestruke rane od strela i praćki, dok su uočeni i tragovi koji ukazuju da su "dokrajčeni" buzdovanima.

Kada su arheolozi uspeli da uđu unutar gobnice usečene u stenu, otkrili su da je ona bila divljački opljačkana u prošlosti - gomila ljudskih ostataka se nalazila razbacana svuda po podu. Tom prilikom Vinlok je u svom dnevniku zapisao: "Mesto je bilo temeljno opljačkano pre mnogo godina, a među komadićima platna razbacanim svuda ležalo je nekoliko užasno unakaženih tela. Izgleda malo verovatno da su lopovi išta ostavili za nas..."

U narednih nekoliko dana tim je otkrio da sem nekoliko naizgled beznačjanih artefakata u njoj nema vrednog blaga kom su se nadali. Razočarani neuspehom, rešili su da odlože iskopavanje i zapečate grobnicu, a ispostaviće se da će proći četiri godine pre nego što se opet vrate u nju. Nastavak radova je potvrdio prve utiske, na lokalitetu je dokumentovano oko šezdesetak tela od kojih samo dva nisu bila mumificirana, kao i fragmente dva ili tri nekvalitetna drvena kovčega. 

Međutim, ono što je privuklo njihovu pažnju su bile platnene etikete na telima pokojnika koje su im pružile informacije o njihovim identitetima. Ispisani hijeratičkim pismom Srednjeg kraljevstva, zbunjeno su čitali imena: Ameni, Sobekhotep, Sobeknakht, Intef... itd., tačno 62 imena tipična za period koji je trajao od početka 11. do kraja 14. egipatske dinastije.

Lukovi, strele i nekoliko narukvica - vrsta predmeta koju nose egipatski strelci, takođe su pronađeni u grobnici.  Vinlok je tada odlučio da izvrši detaljnu analizu tela, zbog čega je kontaktirao dr Daglasa Derija koji je živeo u Кairu.

Pregledom leševa utvrđeno je da su ovi grupno sahranjeni pojedinci bili "snažnih muškarca, koji su ubijeni u cvetu života - između 30. i 40. godine. Niko od njih nije imao obrijane glave, naprotiv, svi su imali gust čuperak kose na potiljku, baš kao i statuete vojnika Asjuta", opisao je Vinlok i uspotavio paralelu sa skupom modela otkrivenih 1894. godine, koji predstavljaju bataljone elitnih vojnika u borbenom sastavu.

"Istražili smo prvih devet tela i dok smo deseto stavljali na sto ..., vrh strele je ispao iz njegovih grudi. Кada smo završili sa analizom uspeli smo da identifikujemo desetak rana nastalih od strela, još 28 od praćke ili sličnog projektila, i rane nastale korišćenjem buzdovana kako bi se žrtve dokrajčile. Šest tela su takođe bile plen ptica grabljivica", zapisao je Vinlok.

Ujediniteljska vosjka?

Uglednom egiptologu Herbertu Vinloku će trebati gotovo dve decenije da sklopi sve delove sklagalice i objavi knjigu "Ubijeni vojnici Nebhepetre Mentuhotepa" u kojoj je objasnio da je siguran kako su ovi muškarci pali u borbi dok su bili u službi šestog faraona 11. dinastije. On je pretpostavio da se to desilo u vremenu kada se zemlja nalazila u razdoblju velikih promena tokom Prvog prelaznog perioda.

Ono što Vinlok nije mogao da otkrije jeste zašto su se ovi vojnici borili i umrli, iako je teoretisao da su možda bili deo vojske koja se borila za ujedinjenje i da su poginuli tokom opsade citadele u Herakleopolisa, u blizini oaze El Fajuma. Ali njegove hipoteze su tokom godina prošle nekoliko revizija. 

Izvor: Profimedia

Najznačajnija je ona koju je pružila egiptolog Кarola Vogel 2003. godine, koja tvrdi da iako je u grobnici pronađeno 59 lobanja, postoji mogućnost da je sahranjeno mnogo više individua zbog pronalaska velikog broja fragmenata kostiju. Ona je takođe detaljno pregledala natpise na platnenim zavojima i navela da su individue živele u periodu vladavine Amenemhata I i Sesostrisa I - vladara 12. dinastije.

Mnogi istraživači danas ne dele njeno mišljenje, a neki od njih i dalje zagovaraju Vinlokovu tezu da su pokojnici bili deo ujediniteljske vojske pod Nebhepetreom. Svakako, egiptologiji ostaje ovaj važan zadatak u budućnosti, da uz pomoć modernih tehnologija i medicine pokuša da razreši ovu misteriju.