Ko je napisao Svitke sa Mrtvog mora? Moderne tehnologije razotkrivaju misteriozne autore

Autentičnost Svitaka sa Crnog mora se ne dovodi u pitanje, međutim naučnici još uvek ne mogu da se slože ko su bili autori.

Svici sa Mrtvog mora. Do danas je u 11 pećina otkriveno oko 100.000 fragmenata iz oko 900 rukopisa, a niko ne može da garantuje da do novih otkrića u budućnosti neće doći. Tekstovi su napisani na životinjskom pergamentu i papirusu, iako oko 100 njih potiče iz hebrejske Biblije većina nije kanonizovana i pruža uvid u istoriju judaizma i hrišćanstva. Procenjuje se da su svici stari oko 2.000 godina, iako njihova autentičnost nije sporna, ono što ostaje misterija je njihov autor.

Prve teorije

Jedna od prvih teorija koju je sredinom 20. veka izneo francuski arheolog Rolan de Vo je da su autori ovih drevnih tekstova bili Eseni, jevrejska monaška sekta koja je živela u obližnjem pustinjskom kompleksu Kirbet Kumran. Do ovog zaključka je došao prilikom upoređivanja novootkrivenih svitaka i dela istoričara iz 1. veka n.e. po imenu Flavije Josif koji je pisao o ovim monasima.

Kao glavni dokaz mu je poslužio deo u kom Josif piše kako su oni u petom času "oblačili bele velove, nakon čega su kupali svoja tela u hladnoj vodi". I zaista, de Vo i njegov tim su iskopali veliki broj mikva’ota u Kirbet Kurmanu. Iskopavanja su potvrdila kako su ritualni bazeni sa kupkama primali i do 320 l kiše ili morske vode, što bi omogućilo članovima da urone u nju u određeno doba dana.

Pored kupki, Josif je spomenuo i da ovi monasi "ulažu velike napore u proučavanje spisa drevnih ljudi i biraju od njih ono što doprinosi dobrobiti duše ali i tela". To je prema mišljenju Rolana de Voa ukazivalo samo na jedno - da su autori svitaka bili Eseni iz Kumrana.

Rasprava o identitetima

Mnogi naučnici danas osporavaju ovu teoriju, a jedan od glavnih argumenata im je da su mnogi pobožni Jevreji praktikovali ritualno uranjanje u mikvaot. Osim toga, Josif Flavije opisuje Esene kao urbani fenomen, a ne kao zajednicu pustinjaka. Stoga je kako tvrde, verovatnije da su mnoge - ako ne i sve svitke - napisali profesionalni pisari iz Hrama u Jerusalimu.

Ovu teoriju je prvi izneo 1960. godine nemački teolog Karl Hajnrih Rengstorf, koji je tvrdio da su svici morali da budu deo obimne biblioteke u Hramu. Dok je američki naučnik Norman Golb otišao korak dalje i predložio kako su svici preneseni iz brojnih biblioteka u Jerusalimu i Judeji, nakon što se rimska vojska pod generalom Titom približila Jerusalimu oko 70. godine n.e..

Najsavremenije analize koje su sprovedene na holandskom univerzitetu u Groningenu tokom 2021. godine, podržavaju ovu teoriju. Rezultati sugerišu da različiti oblici pisma i načina na koji je držana olovka ukazuju kako je više od jednog pisara radilo na istoj Knjizi proroka Isaije. Pored ovih razlika, identifikovane su i suptilne promene u stilu jezika.

Drugo važno pitanje je prisustvo duplikata, jer zašto bi neko kopirao više od jedne verzije teksta ako su bili namenjeni za lokalnu upotrebu? Čini se da svici predstavljaju skoro potpunu zbirku Hebrejskih tekstova, stoga deluje da su autori pripadali značajnijoj zajednici nego što je to slučaj sa pripadnicima otcepljene sekte.

Da li je kompromis moguć?

Najnovije teorije spominju da su autori nekih od svitaka sa Mrtvog mora verovatno bili i Eseni. Dok nova istraživanja sugerišu da su tokom rimske opsade Jerusalima, Jevreji najverovatnije pobegli kroz kanalizaciju na sigurno. Podatak koji svakako otvara mogućnost da su pored pronađene grnčarije i novčića iz kanalizacionih otvora, njima možda putovali i neki od svitaka sa Mrtvog mora.

U prilog "teoriji kompromisa" kako je mnogi nazivaju, govori i grnčarija u kojoj su nađeni svici, a čiji hemijski sastav ukazuje da je polovina napravljena od gline iz Kumrana, dok je druga polovina napravljena u nekoj drugoj oblasti.